Gledaoce DLZ doživljavam kao prijatelje, koje mogu da pod*****am, kao što pod*****am Nenada ili samoga sebe. Deluje mi da i oni mene tako doživljavaju jer mi se niko ne javlja sa pritužbama. Tačnije, ako mi neko zbog nečega prikenja, ja ga blokiram. To je osnovno pravo šou-biznisa. Ne možeš i ne smeš svakome udovoljavati. „Nikada više nijednu tvoju knjigu neću pročitati.“ Bogu hvala, kažem ja, bez obzira na to što su ovakve rečenice najčešće znak da taj nijednu moju knjigu nije pročitao.

„Prestaću da vas gledam!“ Prestani, j*** mi se. Mislim, ipak, da nema gledaoca DLZ koji će posle pet godina i dvesta epizoda pretiti raskidom zbog nečega što je čuo u našoj emisiji. U međuvremenu, gledanost raste, a rastu i tiraži mojih knjiga. Dugo se pojavljujem na televiziji, celih osamnaest godina, i ovo doživljavam sve vreme. Uvređene, ponižene i povređene gledaoce.........

© Danas