Evo jedne uobičajene prvoaprilske kolumne, u kojoj ćemo sa vama podeliti najnovije vesti iz zemlje. Prva i najvažnija vest – Sisolini je podneo ostavku. Probudio se ovog prvoaprilskog jutra, pogledao u ogledalo i rekao: „Dobro jutro, lepotice. Ogledalce, ogledalce moje, šta mi bi, četrnaest godina na vlasti, pa to je baš mnogo.

Naročito vlasti kao što je moja, moram svaki dan na televizor, moram da pretim, bijem i hapsim, svi mi se smeju, kakav užas. Dosta je bilo, abdiciraću na vrhuncu slave, kao Bitlsi.“

Onda je Sisolini iskočio iz svoje svilene pidžame, otrčao kod Konjdiloma u studio i saopštio ovu vest narodu, koji je, naravno, plakao. Nije lako bilo oprostiti se od nekoga ko ti je obeležio deceniju i po života, a mnogima i više. Plakali su urednici i novinari u redakcijama nezavisnih medija. „O Bože, Bože, kako ćemo ovo podneti, o čemu ćemo sada pisati, kada njega više nema.“ Sve su redakcije bile zavijene u crno, jedino je redakcija Informera sijala zlatnim sjajem.

„Drage veverice, orasi i prasići“, kazao je........

© Danas