Ovih dana Srbija je lisnato testo: sve lista na listu. Tu je crna lista nepodobnih, za koju se kandiduješ tako što makar u praznoj sobi režucneš nešto protiv režima (jer dok je ovakve službe, zidovi će imati uši); tu je Dačićeva lista, za koju su se neki kandidovali gorko se zaje*avši da pre-Uskrsa-uskrslom pošalju koju toplu reč bodrenja da se digne s odra u svoje žalosno političko postojanje; tu je, naposletku, famozna studentska lista – čije tajanstvo je goruća tema, jer šlajmotvorci ne znaju prema kome da kalibriraju šlajm, pa se guša puni ljagom opšteg tipa, pera se oštre u bazi konjokradice – dok druga strana isto tako napamet sprema blatobrane, smejući se nervozi protivnika.

Jer, vaistinu, mi biće ne znamo ko su naši kandidati, ali znamo ko su njihovi: sve jedni isti, pošto je to špil sa samo jednim štihom; pik Kralj muči se da napikira makar neku malu dvojku za predsedničke izbore. Partija je pride dovedena dotle da ta karta verovatno pred izborni megdan mora da promeni ime u Aleksandar Vučić, jer se glasače dresiralo da samo to ime prepoznaju: da postoje liste za kućne savete stanara, i te bi se po njemu zvale; kako im sad utuviti u glavu ikoga drugog? I kako ga/je odabrati među crnim i najcrnjim figurama na tabli? Pa, veli velemajstor vašarskog turnira u šahu, sačekati da beli povuku potez – i onda, kao i uvek, napraviti kopiju s Temua. Kao što smo fuš klonirali Utisak nedelje, Kesića, Apel 100, veterane, bajkere, kao što smo izmislili Miloša Ćacija i onu još........

© Danas