Ratovi u Iranu i Ukrajini ne proizvode samo energetsku krizu, već stvaraju i uslove za krizu na finansijskim tržištima, a pre svega na tržištu obveznica.

Naime, prinos na američke desetogodišnje obveznice skoro da je na veoma visokih pet odsto. Drugim rečima, investitori traže toliku kamatu da bi kupili američki dug. Na početku godine prinos na desetogodišnje američke obveznice, koje služe kao benčmark za obveznice drugih zemalja, bio je oko 4,1 odsto.

Ono što su američke za dolarsko tržište, to su nemačke obveznice za tržište u evrima. I nemačka država se sve skuplje zadužuje. Prinos na desetogodišnji „Bund“ skočio je sa 2,8 odsto početkom ove godine, na oko 3,5 odsto.

Javni dug Srbije na kraju juna – 41,29 milijardi evra

Javni dug Srbije na kraju juna – 41,29 milijardi evra

Najveći relativni rast prinosa, među velikim ekonomijama, zabeležio je Japan. Država koja već decenijama ima nisku kamatnu stopu i jeftino zaduživanje, došla je do prinosa na desetogodišnje obveznice od oko tri odsto. Napočetku godine prinos je bio oko 1,6 odsto, a na početku prošle godine manje od jedan odsto.

Nije problem samo rast prinosa, već i ogroman dug na koji se primenjuje. Javni dug SAD-a je nedavno preskočio fantastičnih 40 biliona dolara, što je skoro 130 odsto BDP-a. Japan, poznat po ogromnom, ali i održivom javnom dugu je na oko 250 odsto BDP-a.

Nemački javni dug je znatno umereniji, „svega“ oko dva biliona dolara i oko 65 odsto BDP-a.

Računicu pogoršava inflacija, izazvana rastom cene nafte, koja je ovih dana opet preko 100 dolara po barelu. Centralne banke da bi se izborile sa inflacijom povećavaju referente kamatne stope, ECB je to uradila u četvrtak, a očekuje s ejoš jedno povećanje do kraja godine.

Nikola Stakić iz Eklektika kapitala objašnjava da su prinosi najznačajnijih desetogodišnjih obveznica na višedecenijskim maksimumima i u razvijenim........

© Danas