Ako smo posle 5. oktobra nešto morali da naučimo, onda je to: država koja za svog saveznika uzme kriminal, jednog dana postane njegov dužnik. Ili, u prevodu: đavo uvek dođe po svoje.

Bio sam za promene. Bio sam „svedok“ tih promena. Video sam i ukazao na jednu od grešaka. Grešku koju je napravila opozicija. I sada sam za promene. I sada sam svedok i sada pokušavam da ukažem na jednu od grešaka. Samo što ovoga puta grešku pravi vlast.

Kratko ću se osvrnuti na period od januara 2000. do septembra iste godine.

Naime, u tom periodu, u razgovorima koje sam vodio sa ljudima iz opozicije, shvatio sam koliko su bezbednosno nepripremljeni, da ne kažem totalno „šuplji“ po tom pitanju! Otvoreno sam im govorio: „Pa vi ste totalni laici. Vi da srušite Slobu? Nemoguće!!!“

Isprovocirani takvim mojim stavom i mišljenjem, jednom prilikom, neposredno pre oktobra, rekoše mi: „Ma gotovo je! To je završeno!“

Od tog trenutka mnogo toga počeo sam da posmatram drugačije. Ali to je tema za drugi put.

Po formiranju Đinđićeve vlade, javno sam rekao ono što sam tada mislio, a sada sam još uvereniji u ispravnost tih reči:

„Da sam znao da državu pravite uz pomoć kriminalaca i da su oni jedan od stubova buduće vlasti, nikada ne bih bio na strani demonstranata 5. oktobra. Ali ni ja, ni velika većina demonstranata to nije........

© Danas