Između 13.000 i 14.000 brodova prosečno godišnje prođe kroz 82 kilometra dugu vodenu rutu Panamskog kanala. Tako tvrdi uprava kanala.

Sistem svakodnevno omogućava prolazak desetine brodova, koristeći brane, ustave i rezervoare napajane veštačkim jezerom kako bi podigao brodove za oko 26 metara i vratio ih na nivo mora. Brodovi plaćaju prelazak na osnovu svoje veličine, piše Dojče vele.

Kini otete luke u Panami

Kini otete luke u Panami

Sjedinjene Američke Države, iza kojih slede Kina i Japan, glavni su korisnici Panamskog kanala, a gotovo 72 odsto tereta koji prolazi kanalom dolazi iz ili ide prema američkim lukama.

Još u kampanji za predsedničke izbore Donald Tramp je zapretio da će preuzeti Panamski kanal.

Naglasio je da će uvesti američku kontrolu nad tim kanalom, optužujući Panamu da naplaćuje previsoke cene za korišćenje tog centralnoameričkog prolaza. Takođe je naveo da neće dozvoliti da kanal padne u „pogrešne ruke“, upozoravajući na potencijalni kineski uticaj u tom prolazu.

Iako je najpre bavio napadom na Venecuelu i hapšenjem predsednika Nikolasa Madura, a sada je uz Izrael napao Iran, očito je da Tramp neće odustati od Panamskog kanala i smanjena uticaja Kine – na ovaj ili onaj način.

Zašto Tramp svojata i Panamski kanal?

Zašto Tramp svojata i Panamski kanal?

Naime, kineskoj kompaniji „CK Hačinson“ panamske vlasti su oduzele koncesiju nad dve luke koje se nalaze na ulazu u Panamski kanal.

U januaru Vrhovni sud Paname je doneo neobičnu odluku po kojoj su zakoni na kojima se zasnivaju koncesije koje honkonška kompanija „CK Hačinson“ drži nad lukama Kristobal i Balboa na ulazu u Panamski kanal neustavni. Te koncesije su stoga poništene.

To je izvršnim vlastima u Panami, pisao je RTS, omogućilo da krajem februara te luke oduzmu kineskoj kompaniji i zaplene svu imovinu u njima.

Valja podsetiti da je kineska kompanija držala........

© Danas