Poražavajući podaci pokazuju da Srbija spada među najnebezbednije evropske zemlje kada je reč o javnom riziku smrtnog stradanja u saobraćaju.

Vrednost javnog rizika za Srbiju i prosečna vrednost istog pokazatelja za države Evropske unije, u poslednjih deset godina, pokazuje da je rizik smrtnog stradanja u Srbiji veći za 1,5 do 1,8 puta. U 2025. godini smo imali čak 74 poginulih na milion stanovnika. A prema Strategiji bezbednosti saobraćaja Republike Srbije za period 2023-2030, procenjeni društveno-ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda u Srbiji iznosili su oko 4,1 milijardu evra u 2019. godini.

Bitno je naglasiti da saobraćajne nezgode nisu slučajnost, kako naši kreatori saobraćajne politike žele da nam u javnosti predstave, već su posledica našeg nerada i sistemskih grešaka. To znači da se nezgodama može upravljati i da se one mogu sprečiti.

O našem neradu i sistemskim greškama govore poražavajući podaci Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije i neispunjenje zacrtanih ciljeva nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja.

Možda široj javnosti nije poznato, Srbija je 2023. godine usvojila nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja sa akcionim planom.

U akcionom planu, koji je usvojen na period do 2025. godine, nalazi se 248 aktivnosti i 31 mera koje će doprineti smanjenju broja smrtno stradalih i teško povređenih u saobraćajnim nezgodama. Novog akcionog plana nema ni na vidiku, a da li su aktivnosti i mere predviđene planom realizovane je veliko pitanje.

U dosadašnjem periodu važenja Strategije (2023-2025) smrtno je stradalo 173 lica više, dok je teško telesno povređeno 2.562 lica više od onog što je Strategijom predviđeno. Takođe, smrtno je stradalo 11 dece više, dok je 26 dece više teško telesno povređeno, u odnosu na zacrtane ciljeve. Drugim rečima, nijedan prelazni cilj iz Strategije nije ostvaren.

Agencija za bezbednost saobraćaja: Javni rizik smrti u saobraćajnim........

© Danas