Verovatno se mnogi od vas pitaju: kakav je to pokret, koja ideja stoji iza jedne „obične“ biciklističke vožnje, koja se iznova i iznova ponavlja više od trideset godina? Zašto su predstavnici vlasti, ne samo kod nas već i širom sveta, neretko reagovali oštrim policijskim merama, pa čak i hapšenjima. I kako to da je bicikl postao sredstvo otpora prema autoidustriji i investitorskom urbanizmu?

Pokret „Kritična masa“ (Critical Mass) započeo je 1992.godine u San Francisku kao odgovor na marginalizaciju biciklista u urbanom saobraćaju. U to vreme, infrastruktura je bila prilagođena isključivo motornim vozilima, što je ugrožavalo bezbednost i mobilnost biciklista, pešaka, dece, osoba sa invaliditetom i starijih lica.

Prva vožnja pod imenom Commute Clot se dogodila 25.09.1992. godine i okupila je oko 50 učesnika, s ciljem da zajedničkom vožnjom kroz grad skrenu pažnju na prisustvo biciklista i potrebu za ravnopravnim tretmanom u saobraćajnom sistemu.

Nakon događaja, učesnici su otišli u lokalnu prodavnicu bicikala na projekciju dokumentarnog filma Teda Vajta “Return of the Scorcher”, o biciklističkoj kulturi u Holandiji i Kini u poređenju sa onom u Sjedinjenim Američkim Državama.

Pomenuti film je upravo kumovao imenu „Kritična masa“, gde je prikazana praksa kineskih biciklista koji čekaju da se okupi dovoljan broj vozača kako bi zajedno, kao grupa, bezbedno prešli raskrsnicu.

Ova metafora oslikava suštinu pokreta: okupljanjem dovoljnog broja biciklista stvara se „kritična masa“ koja može privući pažnju i zahtevati promene u urbanomi saobraćajnom planiranju.

Ubrzo nakon osnivanja, ideja se proširila na druge gradove u Sjedinjenim Američkim Državama, a potom i širom sveta. Svaki poslednji petak u mesecu, biciklisti bi se okupljali i zajednički vozili kroz gradske ulice, promovišući bicikliranje kao održiv, zdrav i efikasan način transporta i prevoza.

Danas je Kritična masa globalni fenomen, sa redovnim vožnjama u preko trista gradova širom sveta. Uprkos različitim lokalnim kontekstimai politikama, zajednička nit svih ovih okupljanja bila je želja za povećanjem vidljivosti biciklista, unapređenjem bezbednosti u saobraćaju i promocijom održive urbane mobilnosti.

Početkom 1990-ih godina, mnogi gradovi širom sveta suočavali su se sa rastućim problemima urbanizacije, uključujući zagušenje saobraćaja, zagađenje vazduhai nedostatak adekvatne infrastrukture za alternativne vidove prevoza. U tom kontekstu, biciklisti su često bili marginalizovani, suočeni sanasiljem u saobraćaju i nedostatkom podrške od strane lokalnih i državnih vlasti.

Političke okolnosti tog vremena, uključujući rastuću svest o ekološkim pitanjima i potrebu za održivim urbanim razvojem, doprinele su širenju pokreta Kritična masa na globalnom nivou. U mnogim gradovima, biciklisti su koristili ovaj format protesta kako bi izvršili pritisak na lokalne i državne vlasti da unaprede biciklističku infrastrukturu, poboljšaju bezbednost u saobraćaju i promovišu održive vidove transporta.

Kritična masa, kao oblik građanskog aktivizma, pokazala je da zajedničko delovanje može dovesti do značajnih promena u urbanim sredinama, podstičući dijalog između građana i vlasti i promovišući vrednosti solidarnosti, ravnopravnosti i održivosti.

Više o tome kako je pokrenuta saobraćajna revolucija u Holandiji pročitajte OVDE.

Pokret Kritična masa od svog osnivanja izražava jasan stav protiv dominacije autoindustrije i naftnih kompanija u urbanim sredinama. Ovaj otpor proizilazi iz uverenja da prekomerna upotreba motornih vozila i fosilnih goriva negativno utiče na kvalitet života, životnu sredinu (zagađenje vazduha, zagadjenje bukom, gubitak zelenih površina,stavranje toplotnih ostrva…), bezbednost u saobraćaju, degradaciju urbanog prostora, itd.

Pokret se zalaže za smanjenje zavisnosti od automobila i promoviše alternativne vidove prevoza poput bicikliranja, pešačenja i javnog prevoza. Ova inicijativa je posebno značajna u kontekstu globalnih trendova koji ukazuju na potrebu za tranzicijom ka održivijim vidovima mobilnosti i planiranju gradova po meri čoveka a ne mašine.

S obzirom na to da naftne kompanije igraju ključnu ulogu u snabdevanju fosilnim gorivima, Kritična masa se protivi........

© Danas