Kanadski premijer Mark Karni i finski predsednik Aleksander Stub nedavno su u časopisu Ekonomist predstavili putokaz za delovanje država srednje moći, uvidevši značaj „aktivnog suočavanja sa svetom kakav jeste, umesto pasivnog čekanja na svet kakav bismo želeli da bude“.

Njihov zajednički tekst svojevrsni je letnji nastavak Karnijevog govora u Davosu iz januara, koji je privukao veliku pažnju, kao i Stubovog članka iz decembra u časopisu Forin afers o tome „kako izgraditi novi globalni poredak pre nego što bude prekasno“.

Karnijeva izjava da je u međunarodnom poretku došlo do „sloma“, kao i njegovo javno osuđivanje bezakonja američke administracije, odjeknuli su širom sveta.

„Boli me što moram da priznam da je Tramp prilično u pravu“: Američka profesorka o UN

„Boli me što moram da priznam da je Tramp prilično u pravu“: Američka profesorka o UN

Kako bi naglasili razmere tog poremećaja, Karni i Stub sada upozoravaju da njihove zemlje – Kanada, koja se graniči sa Sjedinjenim Državama, i Finska, koja se graniči sa Rusijom – više nemaju „luksuz oslanjanja na stare geografske obrasce“.

Obe zemlje zato „uspostavljaju bliže odnose sa silama poput Indije i, uz izbegavanje strateške zavisnosti, Kine, kao i sa zemljama Globalnog juga“.

Oni pozivaju države srednje moći da pronađu put između multilateralizma koji je obeležio prethodnih 80 godina i novijeg trenda multipolarnosti.

Na tom putu, koji nazivaju „plurilateralizmom“, zemlje sa zajedničkim interesima mogu da formiraju „ad hok koalicije koje funkcionišu, od pitanja do pitanja“. Za razliku od formalnih institucija, ove dinamične grupe, formirane za konkretnu svrhu, menjale bi se u skladu sa razvojem svojih ciljeva.

Zemlje poput Kanade i Finske odlučno su odbacile potez američkog predsednika Džordža V. Buša iz novembra 2002. godine, kada je zagovarao formiranje „koalicije voljnih“ kako bi zaobišao protivljenje u Ujedinjenim nacijama njegovom predlogu za invaziju na Irak. Ali vremena su se promenila.

U celini gledano, njihova vizija plurilateralnog poretka ima smisla. Ona odbacuje novu vrstu Hladnog rata, u kojoj bi Rusija i Kina bile na jednoj, a „Zapad“ na drugoj strani. Naprotiv, Karni i Stub prepoznaju trougaonu konfiguraciju Globalnog Zapada, Globalnog istoka i Globalnog juga.

Ovakav okvir omogućio bi zemljama različite veličine da preuzmu inicijativu i stvaraju nove oblike saradnje koji mogu da ostvare napredak u oblastima bezbednosti, razvoja i održivosti.

Takav pristup možda bi bio........

© Danas