Hej, Kesiću, je l' može jedan selfi? // Prvi put na festivalu sa ćerkom // Koncert Lepe Brene u organizaciji Kurira // Vožnja bicikla po park-šumi „Zlatni rt“ kao mali rovinjski ritual // Da je pun džak Ajnštajna, a jedan Vučić, oni bi su uhvatili za Vučića // Ko ne skače, taj je ćaci, pevala je cela sala // Malvazija i konoba „Sidro“ // Tajkunski novinar i Šolakova dvorska luda šire blokadersku politiku usred Hrvatske

Krećemo kolima put Hrvatske u šest ujutru. Vozi Siniša. Idemo preko Šida, na granični prelaz Tovarnik, da izbegnemo tradicionalni gužvanjac na Bajakovu i Batrovcima. Odlučujemo da prvo odemo u Pulu kako bismo popili piće i slikali se kod arene, a onda pravac Rovinj, na najbolji vikend u godini, na Weekend media festival.

Tamo imam panel sa Kesićem. Njega organizatori zovu svake godine da im organizuje „nešto vedro“, jer je postao prava regionalna zvezda. Sećam se, kada smo zajedno 2016. godine prvi put išli na Weekend festival u Rovinj, sem nekoliko Srba na kasnom septembarskom letovanju, niko drugi nije ga zaustavio da se fotografišu. I njemu bilo čudno, sviknutom na popularnost i – „hej, Kesiću, je l’ može jedan selfi!?“ – gde god da je.

Kako su godine odmicale sve je teže prolazio rovinjskim uličicama bez selfiranja. Sada već ne može da prođe ni ulicama ni festivalskim prostorom nekadašnje Tvornice duhana „Rovinj“, pa nijedan Weekend ne prolazi bez njega. Eksjugosloveni ga obožavaju, postao je regionalni dobri duhoviti duh.

Naš panel je zakazan za subotu u najvećoj sali festivala i zove se „Bili Srbin, Hrvat i Slovenac…“

Dve pijane balade o predsedniku koji cirka

Kesićeva zamisao je da sa našim drugarima, Antom Tomićem, Hrvatom, i Zoranom Predinom, Slovencem, pričamo o nacionalnim stereotipima. Meni je poverena uloga Srbina a Kesić će, iako Srbin, biti moderator, dakle od svega po malo.
Odmah mi je bilo jasno da će od tog panela da ispadne neki belaj.

Na festival sam prvi put došao sa ćerkom. Srećem sjajnog kolegu, Amira Zukića, direktora programa N1 Sarajevo, koji je takođe došao sa ćerkom.

– To je znak da smo omatorili! – šali se Amir.

Stigao je i Kesić koji je tog dana u Beogradu snimio prvu emisiju „24 minuta“ u sezoni i odmah krenuo ka Istri.
Stigao je i Ante Tomić, sa svojim drugom Mariom. Od Splita do Rovinja oni su kolima putovali skoro isto koliko i mi od Beograda.

Šetamo pored mora od našeg hotela „Lone“ ka starom gradu i pričamo kako je Rovinj čaroban i kako bi danas verovatno bio u Italiji da general-lajtnant Petar Drapšin, komandant Četvrte jugoslovenske armije, nije izvršio desant na Istru, te se zaustavio u Trstu.
Rovinj je, kao i cela Istra, valjda jedino mesto bivše SFRJ gde su i dalje nedirnuti spomenici antifašistima, partizanima, a ulice nose imena boraca protiv okupatora iz Drugog svetskog rata.

Kada smo juče bili u Puli, Puljanin koji drži kafić u kome su po zidovima oslikani partizani, partizanke, zvezde petokrake, uramljena slika druga Tita, proleterski........

© Danas