Prošlo je pola godine od kad je pala nastrešnica u Novom Sadu i ubila petnaestoro ljudi. Šesnaesta žrtva je preminula posle nešto duže od tri meseca. Tužilaštva, kobajagi, nešto rade, ali optužnice još uvek nema.

Vlastodršci koji su žurili da otvore stanicu, da se slikaju i, po običaju, neumereno hvališu, sada ćute, i različitim zločinačkim manipulacijama pokušavaju da se „slučaj nastrešnica“ kao i mnogi pređašnji njihovi zločini, relativizuje, uvede u pravne zavrzlame, koje bi trajale godinama, sa ciljem da „vreme učini svoje“ i da nikome od njih ne fali ni dlaka sa glave.

Njihov scenario, koji su odmah posle ubistva osmislili, neće da se odvija po njihovoj zamisli, jer su studenti svih srpskih univerziteta ustali u odbranu prava na pravdu za stradale a i za sve nas, potlačene. Pokrenuo se veliki broj građana, i njihovo združeno delovanje traje.

Početkom maja navršilo se dve godine od stravičnih događaja u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar i Duboni i Malom Orašju. Čudovišni primerci ljudskog roda, jedan dečak i jedan dvadesetogodišnjak, streljali su osamnaestoro mladih, uzrasta od jedanaest do dvadeset i pet godina, jednu odraslu osobu i ranili više od desetoro. Vršnjaci ubijenih đaka u ovom maju završavaju osnovnu školu i proslaviće malu maturu.

Mara Anđelković, Andrija Čikić, Ema........

© Danas