U okrugu Kendudžar, u Indiji, negde gde prašina leži na svemu i gde birokratija leži na prašini, čovek je uzeo lopatu.

Nije manijak, nije zločinac. Prosto je nepismeni seljak kome je sestra umrla u januaru, a na njenom računu stajalo je devetnaest hiljada i trista rupija (oko dvesta evra). Sav njen zemaljski ostatak, u digitalnom obliku, zarobljen iza šaltera.

Nedeljama je dolazio u banku. Nedeljama je objašnjavao. Nedeljama su mu govorili isto: vlasnik računa mora biti prisutan lično. On je odgovarao da vlasnik računa leži na groblju, tri kilometra odatle. Oni su odgovarali da im treba izvod iz knjige umrlih. On nije znao čitati ni pisati, pa samim tim nije znao ni gde se takav izvod nabavlja, ni ko ga izdaje, ni šta je uopšte „izvod iz knjige umrlih“ kao administrativni pojam.

Diskretni šarm birokratije

Diskretni šarm birokratije

I tako nedeljama. Šalter. Objašnjenje. Šalter. Objašnjenje. Šalter.

U ponedeljak, 27. aprila, čovek je prestao da objašnjava.

Uzeo je lopatu, otišao na seosko groblje i iskopao sestru. Umotao je u tkaninu. Prepešačio tri kilometra u........

© Danas