Nemački političari vode veoma intenzivnu raspravu o svojoj politici prema Izraelu. Kako se ta svađa uklapa u narativ o „trajnoj odgovornosti“ Nemačke prema jevrejskom narodu?

„Rat u Gazi mora odmah da se okonča.“ To je zaključak zajedničke deklaracije više od 25 država, koja je izazvala međunarodnu pažnju. U njoj se strane u sukobu pozivaju da se dogovore o „trenutnom, bezuslovnom i trajnom prekidu vatre“, i pozivaju na poštovanje međunarodnog humanitarnog prava.

Među tih 25 država potpisnica deklaracije su Francuska, Danska i Velika Britanija, ali ne i Sjedinjene Američke Države i Nemačka. I to uprkos činjenici da je od preuzimanja dužnosti početkom maja, nemački kancelar Fridrih Merc (CDU) više puta kritikovao izraelske akcije, kako u Pojasu Gaze, tako i na Zapadnoj obali.

Gde je granica solidarnosti nemačke vlade sa Izraelom?

Merc je takođe izričito naveo razlike u mišljenjima s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom. „Takođe jasno i nedvosmisleno navodimo šta je neprihvatljivo, a ono što se trenutno tamo dešava više nije prihvatljivo“, rekao je kancelar pre nekoliko dana na tradicionalnoj letnjoj konferenciji za novinare.

Kako objasniti taj poseban odnos Nemačke prema Izraelu? Radi se o političkom odnosu nemačke kontinuirane odgovornosti za Izrael u svetlu istrebljenja šest miliona Jevreja tokom nacističke Nemačke – masovnog ubistva koje su tek Saveznici zaustavili svojom pobedom nad Hitlerom 1945. godine.

„Postojanje i bezbednost države Izrael jesu i ostaju naš državni rezon“, rekao je i demohrišćanski kancelar Merc u svom prvom vladinom saopštenju 14. maja 2025. Pritom se osvrnuo na 7. oktobar 2023. i, kako je rekao, na „varvarski“, teroristički napad Hamasa na Izrael. „Želeo bih s ove tačke da poručim našim izraelskim prijateljima: nepokolebljivo stojimo uz Izrael.“

Merc u tom stavu nije usamljen. Njegov prethodnik Olaf Šolc (SPD) naglasio je u Jerusalimu 2022. da „svaka nemačka vlada“, od masovnog ubistva Jevreja, ima „trajnu odgovornost za bezbednost države........

© Danas