Pre nekoliko godina Rusija je “sa žaljenjem” tvrdila da ne razvija tehnologije za proizvodnju litijuma, dok je Evropa u to vreme već radila na 11 projekata, izjavio je početkom 2025. jedan ruski zvaničnik. Usledili su, rekao je, “ozbiljni koraci, a kako su ruski naučnici u međuvremenu razvili potrebne tehnologije, proizvodnja litijuma za industrijsku upotrebu mogla bi da počne već do kraja 2026. ili u 2027. godini”. Krajem prošle godine oglasilo se i rusko ministarstvo prirodnih resursa i saopštilo da registrovane rezerve tog metala iznose 3,5 miliona tona što je sirovinska baza dovoljna za njihove domaće potrebe.

Objavljeno je i da jedna fabrika već proizvodi litijum na ležištu Mališevskoe u Sverdlovskoj oblasti, u azijskom delu Uralskog okruga. Ali, sve oči uprte su ka ležištima u Murmanskoj oblasti, na poluostrvu Kola, na severu evropskog dela Rusije koji ulazi u arktički krug. Istraživanja su uveliko obavljena i procenjuje se da bi u proizvodnji moglo da se dobije 30.000 tona litijum karbonata ili litijum hidroksida godišnje. Eksploatacija bi trajala narednih 20 godina. Dobijanjem licence za istraživanje i eksploataciju, državna kompanija “Rosatom” je preko svoje podružnice TVEL započela proces ispitivanja i pripreme a potom je sa privatnom kompanijom Nornikl, globalnim gigantom u proizvodnji nikla i paladijuma, formirala zajedničko preduzeće “Polar litijum”. Nornikel je nakon više svojinskih promena, sada u većinskom vlasništvu dva oligarha, Vladimira Potanjina i Olega Deripaske, odnosno njihovih kompanija Olderfrey Holdings Ltd (34,59%) i Rusal (27,82%), piše Demostat.

Spoj državnog i privatnog kapitala ubrzao je pokretanje projekta. Ruda koja sadrži 0,5% litijum oksida bi se eksploatisala na površinskom kopu iz stena i koristila za proizvodnju litijuma u obliku karbonata i hidroksida. Projekat se nalazi u fazi utvrđivanja obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Istovremeno, Nornikel, koji drži 40% svetskog tržišta paladijuma, uveliko istražuje mogućnosti litijum sumpornih baterija za električne automobile. One, prema očekivanjima, imaju veću gustinu energije što omogućava dužu vožnju a i znatno su jeftinije i lakše od litijum jonskih. Do sada nisu uspele da uđu u masovnu proizvodnju jer im je rok trajanja ograničen ali u Nornikelu veruju da će u naredne tri godine rešiti taj problem. Ukoliko budu uspešni, nove baterije bi dodatno podigle tražnju ne samo za litijumom i sumporom (koji se takođe nalazi u proizvodnom portfoliju kompanije) nego i za paladijumom koji se u toj proizvodnji koristi kao katalizator.

Finska otvorila prvi rudnik litijuma koji je uspostavio lanac snabdevanja unutar EU

Finska otvorila prvi rudnik litijuma koji je uspostavio lanac snabdevanja unutar EU

Ubrzani pohod na retke minerale

Intenziviranje eksploatacije kritičnih minerala od strane Rusije sve češće se tumači u širem kontekstu jačanja strateške i bezbednosne samostalnosti. Razvoj ležišta, tehnologija prerade i lanaca snabdevanja postaje deo dugoročnog planiranja u uslovima globalnih političkih i bezbednosnih tenzija, što dodatno naglašava geopolitički značaj strateških sirovina.

Međutim, ubrzani pohod Rusije u vrh liste zemalja koje kontrolišu globalno tržište retkih minerala, ne završava se samo na eksploataciji sopstvenih rezervi. Od četiri registrovana ukrajinska ležišta litijuma, Rusi drže dva. Ranije su preuzimajući kontrolu Zaporožja „dobili“ i „Krutaju Balku“, a prošlog leta zauzeli su i najperspektivnije ležište „Ševčenko“ u Donjeckoj oblasti i to svega mesec-dva nakon što su Ukrajina i SAD potpisale veliki strateški sporazum o sigurnosti resursa i dogovorile osnivanje zajedničkog investicionog fonda za obnovu i partnerstvo u pristupu ukrajinskim kritičnim mineralima. Ležište “Ševčenko” bilo je na tom spisku za zajedničku eksploataciju.

Iako je Evropa, zalažući se za zelenu agendu, mnogo ranije uočila potrebu za retkim mineralima neophodnim za prelazak na čistiju energiju, projekti........

© Danas