Finansijska platforma A7, koju je stvorila Rusija, prerasta u jedan od ključnih instrumenata zaobilaženja zapadnih sankcija i uspostavljanja alternativnog sistema međunarodnih plaćanja.

Prema novinarskoj istrazi The Wall Street Journal-a, platforma pokrenuta 2024. godine već bi mogla obezbeđivati oko 20% ruskih spoljnotrgovinskih plaćanja, odnosno više od 100 milijardi dolara godišnje, piše Demostat.

A7 se faktički razvija kao ruska „siva bankarska“ infrastruktura čiji je cilj smanjenje zavisnosti Moskve od zapadnog finansijskog sistema, posebno od SWIFT-a i obračuna u dolarima.

Njen model kombinuje tradicionalne finansijske instrumente, mrežu posredničkih kompanija u trećim zemljama i mehanizme zasnovane na kripto valutama. Jedan od ključnih elemenata sistema je rubaljski stejkoin A7A5, koji je, prema navodima, pokriven depozitima sankcionisanog ruskog Promsvjazbank-a i može se konvertovati u USDT.

U funkcionisanje sistema uključene su kompanije i finansijski posrednici u Kirgistanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Hong Kongu i drugim jurisdikcijama.

Senat SAD usvojio Grejemov zakon o sankcijama protiv Rusije

Senat SAD usvojio Grejemov zakon o sankcijama protiv Rusije

Takva struktura omogućava prikrivanje ruskog porekla plaćanja, zaobilaženje ograničenja zapadnih banaka i očuvanje pristupa međunarodnim finansijskim kanalima. Prema dostupnim informacijama, preko A7 se ne obavljaju samo plaćanja za civilnu robu, već i za robu dvostruke namene i komponente koje mogu biti korišćene u ruskom vojno-industrijskom kompleksu.

Politička i finansijska podrška ruske države platformi A7 ukazuje na sistemski karakter ovog projekta. Među strukturama povezanim sa njom navodi se i Promsvjazbank, koji je usmeren na pružanje finansijskih usluga ruskom odbrambenom sektoru. U tom kontekstu, A7 ne treba posmatrati kao zasebnu kripto valutnu inicijativu, već kao deo šire strategije Kremlja usmerene na stvaranje paralelne finansijske infrastrukture.

Sankcije ulaze u novu fazu

Nakon isključivanja vodećih ruskih banaka iz sistema SWIFT i uvođenja širokih sankcija kao odgovor na punu invaziju na Ukrajinu 2022. godine, Moskva se suočila sa rizikom ozbiljnih poremećaja u spoljnotrgovinskim plaćanjima. Kao odgovor, Rusija je počela ubrzano da razvija alternativne mehanizme plaćanja, koristeći treće zemlje, nacionalne valute, kripto imovinu i mreže posredničkih kompanija.

Pojava A7 pokazuje da se ruski finansijski sistem prilagođava sankcijama brže nego što tradicionalni mehanizmi kontrole uspevaju da reaguju. Upravo to predstavlja ključni strateški zaključak:........

© Danas