Kada smo poslednji put bili ponosni što smo iz Srbije? Eto, ja se dobro sećam trenutka kada sam poslednji put bila ponosna što sam iz Srbije – ne računajući, naravno, velike uspehe naših sportista. Bio je to 28. jun 2001. godine, kada je Slobodan Milošević izručen Haškom tribunalu.

Tih dana izveštavala sam sa Vimbldona. Sećam se da sam, kada sam čula vest, otišla i kupila nekoliko kilograma slatkiša kako bih počastila kolege novinare u pres-centru. Bio je to moj mali, lični način da proslavim događaj za koji sam verovala da označava početak novog vremena za Srbiju.

Britanski Independent je tada, koliko se sećam, zabeležio da su novinari uglavnom navikli da slave nečije oslobađanje, ali da su ovoga puta, zahvaljujući koleginici iz Srbije, slavili nečije hapšenje.

Taj trenutak pamtim ne samo zbog Miloševićevog odlaska u Hag već i zbog osećaja da se Srbija konačno oslobađa jednog mračnog poglavlja svoje istorije. Da možda postaje zemlja čiji građani ponovo imaju razloga da budu ponosni na nju.

Nada koja je pratila demokratske promene, međutim, nije dugo potrajala. Razočaranje u demokratsku vlast bilo je veliko, a očekivanja da će Srbija postati uređena, slobodna i demokratska država ostala su dobrim delom neispunjena. Potom je na vlast došao Aleksandar Vučić, a s njim i autoritarni poredak koji je postepeno potčinio institucije, gušio slobodu javne reči i produbljivao podele, dovodeći zemlju do ivice institucionalnog i društvenog sunovrata.

I evo nas ponovo u trenutku u kojem se pojavljuju nada i razlozi za ponos. Ovoga puta, zahvaljujući impresivnoj pobedi studentskog pokreta.

Moram, ipak, da kažem da tokom gotovo dve godine studentskih protesta nisam bila među onima koji su bezrezervno prihvatali sve što dolazi iz tog pokreta. Podržavala sam njegovu pobunu i ciljeve, ali su mi mnoge stvari ostajale nejasne.

Pojedine poruke bile su protivrečne, a simboli i istorijske reference otvarali su pitanja koja nisam želela da prećutim.

Zajedno sa još nekolicinom ljudi javno sam pitala šta znače krstovi i ikone u protestnoj ikonografiji, zašto se prizivaju Vidovdan i Kosovska bitka i kakvu poruku šalje oslanjanje na nacionalističku tradiciju i nasleđe Memoranduma SANU. Pitala sam se može li pokret koji pretenduje da donese demokratsku promenu da se oslobodi političkih i ideoloških obrazaca koji su Srbiju već........

© Danas