Demokratija ne počinje onda kada svi misle isto i kada se kaže: Prvo treba srušiti Vučića, a o svemu ostalom razgovaraćemo kasnije.

Postoji jedna rečenica koja se poslednjih meseci sve češće čuje u Srbiji: „Sada nije trenutak za ta pitanja.“

Nije trenutak da se od studenata traži program. Nije trenutak da se traže odgovori o Kosovu, Evropskoj uniji, ekonomiji ili obrazovanju. Nije trenutak da se analiziraju sporni delovi njihovih dokumenata. Nije trenutak za kritiku. Prvo treba srušiti Vučića, a o svemu ostalom razgovaraćemo kasnije.

Na prvi pogled, to zvuči razumno. U svakoj političkoj borbi postoji iskušenje da se neprijatna pitanja odlože za neka bolja vremena. Potrebno je jedinstvo, kažu. Potrebno je okupiti što širi front. Nije vreme za podele.

Problem nastaje kada se taktički argument pretvori u dogmu. Jer od trenutka kada neko proglasi određenu grupu ili pokret izuzetim od kritike, demokratija počinje da gubi svoj smisao. Ako se pitanja smatraju napadom, ako se sumnja proglašava sabotažom, a kritika izdajom, tada više ne govorimo o slobodnoj javnoj raspravi, već o disciplini mišljenja.

Ništa od ovoga ne znači da studentski protesti nemaju legitimitet ili da njihovi zahtevi nisu opravdani. Naprotiv. Upravo zato što su postali važan društveni i politički faktor, imaju pravo na podršku, ali i obavezu da prihvate isti nivo........

© Danas