BITI NOVINAR – KAKO SAM POSTAO I O(P)STAO

Pamćenje prošlosti, ponavljam to ovde na razne načine, opasno vrluda između varljivosti sećanja i relativno bogate, ali u nedostatku vremena aljkavo pregledane dokumentacije.

Tako sam sa prakse na TV Beograd jula 1976. upamtio ono što sam već ovde opisivao, a ostalo mi je sećanje na jaki stres od 7. jula te godine. Tad sam naučio nešto važno o TV pokrivalicama. Ko ne zna, to je ono kad za neku živu izjavu, ovde je bio u pitanju dugaaački govor, nemaš sliku. Samo ton. A podsećam, ton se snimao na traku odvojenu od one iz kamere.

O montaži svega toga za objavljivanje, hteo sam da pomenem samo da sam često montirao sa Vuksanom Lukovcem. Pa, šta – rekao bi sad svemogući i sveopšti naš „kralj Ibi“! Tek posle u bioskopima uvideo sam da on nije „tamo neki“ montažer sa TV, već jedan od najboljih umetnika filmske montaže. A tek kad sam završio prošli tekst prisetio sam se zaboravljenog – da sam i potom, kroz život, montirao i neke druge, nimalo nevažne stvari.

Dakle, pokrivalica. Bio je Dan ustanka u Srbiji. Glavna svečanost u jednoj šumi kod Rače Kragujevačke. Mesto se zvalo – zaboravio sam imenski pridev koja, čija i kakva – alija. A do danas ne znam da li alija znači šuma. (Ako koleginica Ankica iz generacije 73. čita i zna, nek mi pošalje poruku jer na guglu ne dominira Sirotanović sa........

© Danas