BITI NOVINAR – KAKO SAM POSTAO I O(P)STAO

Nije da ne znam odakle da počnem. Mogu od bilo čega od sledećeg: Titovog vremena, novinskih kolegijuma, ocenjivanja izašlih brojeva listova, kaznama i nagradama novinarskim, ali i o radno-disciplinskim.

Pa ću obrnutim redom – sadašnje generacije novinara, novinarčadi i onih koji misle da to jesu, ne mogu da shvate, a nije to odskora počelo, da su nekada ocenjivani izašli brojevi listova, ali i pojedini tekstovi. Bilo je i nagrada i kazni, nekad su bile samo simbolične, a nekad su se iskazivale i smanjenjem ili povećavanjem plata. Ovo drugo se sad zove bonusi, ali ne znam kako bi se ocenjivale „napisotine“ kojima je razlog „klikabilnost“ ili masna novinarska laž.

Tradicija za akcentovanje

Tradicija za akcentovanje

Ocene su davali redakcijski/urednički kolegijumi, ali znam da neki časopisi nisu ni imali takve sastanke, već su tu ulogu obavljale „puš-pauze“. Kadgod me pitaju o tome – istaknem – jesu bili ozbiljni kolegijumi i u „Borbi“ („Našoj borbi“) i „Danasu“, ali najozbiljniji su za mene bili oni u „Omladinskim novinama“/NON-u. (A koje godine i dalje smatram „herojskim danima“ mog novinarstva, ne potcenjujući i one potom.)

O Titovom vremenu, posebno........

© Danas