(reči o nepostojećem – iz sentimentalnog ugla )

Jedna, tu, koleginica, tad još studentkinja, ma masterantica, začudila me svojevremeno svojim čuđenjem što je neki njen drugar ispovrteo starinsku reč za koju ona nije imala pojma šta znači. A ta famozna, njoj, reče, glupa reč, bila je – berićet. Sablaznio sam se, ne samo zato što naši mediji na „tone“ izbacuju taj arhaizam, kako u agrokultutnim emisijama i rubrikama, tako i o novim godinama. Ali, još više zbog činjenice da je mlada koleginica poreklom iz vinogradarskog kraja, pa ne mogu da se načudim kako taj berićet nije doleteo do nje iz zdravičarstva na svečanostima posvećenim Bahusu, pardon – svetom Trifunu.

Ali, umiru, nestaju, rekosmo, reči jedna po jedna i stoga što nisu ušle u pojedine glave, ali sve više što nestaje onog što su označavale. Konkretno, ako se nastave ovakve suše kakve nas zapadaju poslednjih godina,........

© Danas