Među mojim “vodenim” rečima i pojmovima i plićak – pomenuto je to i ranije – gubi “opipljiva” svojstva. Pravi plićaci su, znam, ostali još samo na nekim plažama, na morima ili većim rekama. Ali, kad slušamo opis morske plaže u reportažama ili reklamama o onim pogodnim za “roditelje sa (malom) decom” nikad nećemo čuti da plaža ima prostran plićak. Već će se reći nešto tipa da se ona “postepeno i blago spušta u more” pa odgovara i “mališanima” (reč koja se u novopatriotskom govoru gotovo izjednačuje sa “živalj” i onim “ognjištima”).

Rekosmo već da su sada, čitave i veće reke iz ere postojanja godišnjih doba postale – plićaci. Ali, odavno nema onih i onakvih plićaka kakvih je bilo do sedamdesetih na tada postojećem bistro, incidentno pomalo trovanom, (Velikom) Timoku kraj koga se na razne načine........

© Danas