Reklame, posebno one televizijske (samo) na prvi pogled kazuju o nečem novom, robi ili usluzi. Na drugi pogled se ne mora mnogo čekati: sve više njih govori o dubinskim anomalijama društva, o sveukupnoj „ovoj situaciji“ tj. ovom mučnom trajanju.

O mnogo čemu što sam usput zapažao sam se (i ovde) oglašavao, pa ću u nepotpunom nabrajanju ponešto ponoviti, bez reda po važnosti, osim najvažnijeg na kraju.

Da li ste primetili da u poslednje vreme timovi „reklamdžija“ sve više nude one u kojima se reklameri dernjaju, ciče, mutiraju glasove, neodmereno skaču..? Scenariji su često inventivni „do imbecilnosti“, što bi rekao Radovan Treći, ima u njima i nepismenosti, a rekoreder je i dalje jedan blbord za (beo)Gradsku biblioteku od pre decenije što je u poruci imao (ne sitnu) gramatičku grešku. Dužine emitovanja po........

© Danas