Ako ste fudbaler, nema većeg uzbuđenja nego kad skočite ka loptu koja juri na vas velikom brzinom, odigrate glavom i uputite je u mrežu, postigavši gol za vaš tim.

A opet je sve više dokaza da neprestano igranje glavom dovodi do povrede mozga koja se manifestuje decenijama kasnije kao Alchajmerova ili Parkinsonova bolest i bolest motornog neurona.

Opasnosti kontaktnog sporta poznate su već skoro 100 godina.

Američki patolog Harison Martlend je 1928. godine objavio naučni članak u kom je tvrdio da, „već neko vreme, ljubitelji borbi i promoteri priznaju da se među trofejnim bokserima dešava neobično stanje kada govore, rečnikom iz ringa, o ‘omamljenosti od udarca’“.

Simptomi su podrazumevali posrtanje u hodu i mentalnu zbunjenost, a najčešći su bili kod „sporih boraca, koji su obično loši bokseri i primaju značajnu količinu kažnjavanja u glavu.“

U nekim slučajevima, opijenost od udarca uznapredovala bi do demencije, kasnije klasifikovane kao „dementia pugilistica“ – tip demencije koji se dešava kod boksera koji su pretrpeli veliki broj povreda glave.

Isprva se mislilo da se problem svodi samo na svet boksa.

Ali skorašnjim decenijama taj se stav promenio.

Fudbaler Vest Bromvič Albiona i engleske reprezentacije Džef Astl je 2002. godine umro u 59. godini nakon što mu je postavljena dijagnoza rane demencije.

U Americi za to vreme, igrač američkog fudbala Majk Vebster umro je iznenada u 50. godini od kognitivnog nazadovanja i drugih simptoma nalik Parkinsonovoj bolesti.

U oba slučaja, pregled mozga ovih sportskih zvezda pokazao je da su umrli od hronične traumatične encefalopatije (CTE) – savremenijeg izraza koji je zamenio dijagnozu dementia pugilistica.

Bilo je i drugih zapaženih slučajeva.

Bivši igrač Čikago Bersa Dejvid Duerson je 17. februara 2011. godine umro od samoubistva nakon što je patio od depresije.

Naknadna analiza njegovog mozga je pokazala da je i on imao CTE.

„CTE je zaista specifični oblik degenerativne moždane patologije, zato što je vidimo samo kod ljudi sa istorijatom povreda glave ili udaraca glavom“, kaže Vili Stjuart, specijalista za neuropatologiju na Univerzitetu u Glazgovu, u Velikoj Britaniji.

Ovo stanje je takođe prepoznatljivo zato što ako pogledate u mikroskop, videćete određeni obrazac abnormalnog taloženja proteina zvanog tau u mozgu.

„Najbolji način da se ustanovi da li bi neko mogao da ima CTE je da mu postavite pitanje ‘jeste li ikada igrali fudbal?’ ili ‘jeste li ikada igrali ragbi?’ Zato što ako ste profesionalni fudbaler i imate demenciju, onda su šanse da imate CTE u mozgu veoma visoke“, kaže Stjuart.

Od 2008. godine, En Meki, profesorka neurologije i patologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Bostonu poziva bivše sportiste da učestvuju u istraživačkim studijama da bi naučili kako da postave dijagnozu i leče CTE.

Meki i njene kolege su 2023. godine analizirali donirane mozgove 376 bivših igrača američke Nacionalne fudbalske lige (NFL) i pronašli da je neverovatnih 91,7 odsto njih........

© Danas