Kad je bila u ranim dvadesetim, Melis Edvards je retko napuštala kuću bez naočara za sunce – ne zato što je napolju bilo sunčano, već zato što ju je bilo sramota.

„Samo nisam želela da me ljudi vide, što je upravo definicija sramote“, kaže ova 29-godišnjakinja, opisujući kako se osećala kad joj je bila postavljena dijagnoza genitalnog herpesa.

Za mnoge ljude, psihološki uticaj dijagnoze ume da bude jači od fizičkih simptoma, kažu stručnjaci.

Globalno gledano, sa infekcijama genitalnog herpesa živi oko 846 miliona ljudi starosti između 15 i 49 godina – više od svakog petog u ovoj starosnoj grupi, prema procenama koje je objavila Svetska zdravstvena organizacija (SZO) 2024. godine.

To je stanje koje može da se leči, ali ne i da se izleči, i najčešće infekcije ne izazivaju nove simptome ili vrlo malo njih.

Međutim, kod nekih ljudi one dovode do bolnih genitalnih ranica i plikova koji mogu da se javljaju iznova tokom života.

Za Melis, iz Velsa u Ujedinjenom Kraljevstvu, fizički bol njene prvobitne zaraze bio je neizdrživ.

„Kad sam ga prvi put dobila, bilo je užasno“, kaže ona za BBC Vels.

Ovaj kreatorka digitalnog sadržaja veruje da ga je dobila putem nezaštićenog seksa sa muškarcem koji je znao da ima genitalni herpes, ali joj to nije rekao.

Njena dijagnoza izazvala je tugu, bes i neprihvatanje – ona opisuje kako se osećala „distancirano“ od same sebe i da nije bila sposobna da veruje u vlastito rasuđivanje.

„U tom trenutku potpuno mi se promenio čitav život“, kaže ona.

Šta je genitalni herpes?

Genitalni herpes izaziva virus zvani herpes simpleks.

Jednom kad zapatite virus, on ostaje u vašem telu zauvek.

Neće se raširiti da izazove plikove drugde – ali ostaje u obližnjem nervu i izaziva ranice u istoj oblasti.

Postoje dva tipa virusa herpes simpleks (HSV), poznati kao HSV-1........

© Danas