Gospodin Fahrudin Kladičanin daje preciznu analizu društvene situacije nakon vidovdanskog protesta. Ipak, osnovna teza njegovog pogleda je da je društvena kriza i dalje prisutna, ali da je protestni pokret iscrpljen, te da ono što treba da usledi nije održavanje iluzije, već jedna rekonstrukcija političke ponude i kreiranje strukture koja zahteva političku logiku borbe.

Tačno je da je društvena kriza i dalje prisutna, ali protestni pokret nije iscrpljen. NJega održavaju nerazumni potezi vlasti koji od vidovdanskog protesta posežu za represijom i pokušajem gušenja protesta policijskom prinudom. Vlast je skinula rukavice pomilovanjem četvorice nasilnika u Novom Sadu koji su bejzbol palicama polomili vilicu studentkinji zbog čega je pala Vlada u februaru ove godine. Ona šalje poruku da nema mirnog raspleta društvene krize, već da hoće da proteste uguši silom. Time ona ne daje izbor studentskom i građanskom pokretu na bilo koju drugu alternativu osim daljeg istrajavanja u protestima.

Bunt očito ima i dalje snagu, a pravac je dat početkom maja kada je postavljen zahtev studenata za vanredne parlamentarne izbore. Pravac je dakle jasan, izlaz iz društvene krize jesu izbori, ali je pitanje realizacije tog cilja i dalje otvoreno.

Bunt ima snagu, ali nema pravac

Gospodin Kladničanin pravilno zaključuje........

© Danas