Postoji jedna osobina koja povezuje gotovo sve generacije u Srbiji od raspada Jugoslavije do danas – nijedna nije imala dovoljno hrabrosti da preuzme odgovornost za vreme u kojem je živela. Svaka je, na svoj način, probleme ostavljala nekoj budućoj, zamišljenoj generaciji. Kao da će se jednom pojaviti ljudi neopterećeni našim greškama, koji će, bez ikakvog napora, razmrsiti čvor koji smo decenijama strpljivo vezivali.

To nije odgovornost. To je odricanje od odgovornosti.

Nismo rešili pitanja koja su nastala raspadom zajedničke države. Nismo imali snage da se ozbiljno suočimo sa posledicama ratova, nacionalizma i pogrešnih političkih odluka. Lakše nam je bilo da stvaramo mitove nego da prihvatimo činjenice. Ostali smo zarobljeni između idealizovane prošlosti i nepostojeće budućnosti, nesposobni da živimo u sadašnjosti.

Srbi su vekovima težili da žive u jednoj državi. Kada su to konačno ostvarili, nisu uspeli da sačuvaju tu državu niti da pronađu bolji model nakon njenog raspada. To nije samo posledica međunarodnih okolnosti niti interesa velikih sila. To je i posledica katastrofalnog političkog rukovodstva, pre svega režima Slobodana Miloševića, koji je istorijsku šansu pretvorio u istorijski poraz.

I danas, više od tri decenije kasnije, još uvek ne umemo da definišemo šta zapravo želimo. Da li želimo evropsku Srbiju ili državu koja će živeti od istorijskih uspomena? Da li želimo institucije ili vođe? Građane ili podanike? Budućnost ili večitu raspravu o prošlosti?

Mitovi su ostali. A sa njima i porazi koje odbijamo da razumemo. Ratove smo izgubili, društvo osiromašili, međunarodni ugled urušili, a zločine počinjene u naše ime i dalje prečesto relativizujemo ili prećutkujemo. Bez iskrenog suočavanja sa tim činjenicama nema ni ozbiljne politike, ni ozbiljnog društva.

Jugoslavija se danas često predstavlja kao tamnica za Srbe. Takav opis možda odgovara političkim potrebama pojedinih ideologija, ali ne odgovara složenosti istorije. Vredi postaviti pitanje koje se uporno izbegava: da li je, sa svim svojim manama, Jugoslavija ipak predstavljala održiviji okvir od onoga što smo stvorili posle njenog raspada? To pitanje nije izraz jugonostalgije. To je pokušaj da razumemo zašto smo tamo gde jesmo.

Narod koji ne razume svoju........

© Danas