Studentski pokret koji je zapljusnuo Srbiju je svojevrsni – pokret obnove. Ne kao SPO Vuka Draškovića, već kao jedan antropološki fenomen. Naime, još 1954. godine, kanadski antropolog Entoni Volis (koji se bavio kulturama američkih starosedelaca ili „Indijanaca“) ponudio je sledeću definiciju „pokreta obnove“ ili „revitalizacije“: „Pokret obnove definiše se kao nameran, organizovan i svestan napor članova jednog društva da izgrade zadovoljavajuću kulturu. Obnova je, dakle, sa kulturnog stanovišta, poseban oblik promene kulture: osobe uključene u proces revitalizacije moraju doživljavati svoju kulturu, ili neke njene glavne aspekte, kao sistem; moraju osećati da je taj kulturni sistem nezadovoljavajući; i moraju inovirati ne samo pojedinačne elemente, već i potpuno novi kulturni sistem, koji stvara nove odnose, a u nekim slučajevima i nove karakteristike.“ („American Anthropologist“ 58, 2, str. 265). Zvuči poznato?

„Pokret obnove“ zato obuhvata širok spektar društvenih pojava, uključujući tu i političke pokrete, reformističke pokrete raznih vrsta, verske sekte, utopijske eksperimente i slično. Svi oni imaju određene zajedničke dinamike i odlike. Prema Volisu, „nijedan pokret obnove ne može po definiciji biti zaista sekularan, ali neki mogu biti manje religijski od drugih“.

Izložio je i petostepeni proces koji je tipičan za uspešne pokrete obnove: (1) stabilno stanje, (2) period individualnog stresa, (3) period kulturne distorzije, (4) period obnove ili revitalizacije (koji stvara rasprostranjenu euforiju), (5) novo stabilno stanje. U (1) periodu stabilnog stanja, prepoznatljive tehnike za zadovoljenje ljudskih potreba deluju efikasno, pa se hronični stres ili napetosti unutar sistema kreću u granicama podnošljivog. Poenta nije u tome da su svi srećni, već da je „hronični stres“ podnošljiv, odnosno da se može kontrolisati.

A zatim se dogodi – tragedija, poput pada nadstrešnice u Novom Sadu. U ovoj (2) fazi napetosti se postavlja pozornica za pojavu pokreta obnove. Članovi društva tada osećaju sve veći stres, nezadovoljstvo se širi po čitavom društvu, i postaje moguće da (3) cela kultura prolazi kroz značajne promene. Neko tada zapada u alkoholizam,........

© Danas