U dobu kada se reč „revolucija“ prečesto koristi za jeftine marketinške kampanje (nove mobilne telefone i dijete od tri dana), kao i za još jeftinije trikove za politički nedorasle („obojena revolucija“), važno je da zastanemo i podsetimo se njenog pravog značenja. Revolucija nije modni detalj poput Če Gevare na majici, niti režimska karakondžula, već svaka duboka i sveobuhvatna promena. Koreniti prekid sa postojećim stanjem stvari. I dok mnogi danas revoluciju doživljavaju sa podozrenjem, kao pretnju miru i stabilnosti, ona zaslužuje svoju odbranu i zaštitu. Uzgred, sa kolegom Škorićem, ovaj sociolog i kolumnista je napisao i čitavu knjigu o toj stvari („Revolucije i društva: Uvod u teorijsku sociologiju revolucija“, Filozofski fakultet u Novom Sadu, 2018; ima na internetu). Revolucija je pretnja jedino poretku koji je kvaran i iskvaren, odnosno koji je suštinski i strukturno odsvirao svoje.

Pre oko 70.000 godina, ljudska vrsta je doživela svoju kognitivnu revoluciju, što je bio prvi epohalni događaj i radikalna promena u ljudskom mišljenju i ponašanju. To je bila tačka u kojoj je homosapijens počeo da demonstrira mogućnost upotrebe kompleksnog simboličkog i apstraktnog mišljenja, te izražava kulturnu kreativnost uz veći stepen međusobne saradnje. Bio je to prvi odistinski „veliki skok unapred“ (pogledajmo samo i zadivimo se umetnošću iz pećina Lasko ili Altamira), a bilo ih je još. Revolucije su menjale istoriju, najčešće nabolje na duže staze. Svaka velika promena u načinu na koji razmišljamo, radimo ili živimo, započinjala je time što je neko rekao „Ovako više ne može“ ili „Hajde da probamo drugačije“.

I onda, šta je tako strašno u revoluciji? Suprotno popularnom mišljenju o revoluciji kao bauku, nebrojene revolucije su terale čovečanstvo unapred. Među njima je i poljoprivredna ili neolitska revolucija (oko 10.000. godine pre nove ere) kao prelazak sa nomadskog načina života zasnovanog na lovu i sakupljanju – na poljoprivredu i stalna naselja, što je omogućilo sve brojnije populacije i civilizaciju kakvu poznajemo. Ovakvo okruženje omogućilo je ljudima da posmatraju biljke i životinje, da eksperimentišu sa njima i........

© Danas