Nedavno je preminuo jedan od najvećih filozofa i sociologa druge polovine 20. veka, Jirgen Habermas. Izvorno je pripadao kritičkoj teoriji, radio na najuglednijim nemačkim univerzitetima i institutima (Hajdelberg, Frankfurt, Maks Plank), objavio preko 50 knjiga, i bio je vatreni (koliko i argumentovani) branilac ljudskog razuma, demokratskog poretka i ujedinjene Evrope.

Ukratko, jedan je od najcitiranijih autora iz društvenih nauka svih vremena, smatra se za jednog od najuticajnijih filozofa današnjice, a još 2005. je dobio Holbergovu nagradu (svojevrsnog „Nobela“ za društvene nauke). Boravio je i u SFR Jugoslaviji na skupovima ovdašnjih velikana misli o društvu, Zoran Đinđić mu je upadao na časove, a oglašavao se i o bombardovanju 1999. godine.

Sve smo to čitali u razboritim vestima i analizama koje su, povodom njegove smrti, objavljivane čak i u našoj napaćenoj Republici. Uredno je u ispitnim pitanjima iz Savremenih socioloških teorija kod ovog profesora i kolumniste. Ali šta je nama Habermas danas? Možemo li nešto, i šta, da naučimo od tog velikana društvene teorije teške kategorije?

Pojednostavljeno ili „za početnike“, verovatno najveća Habermasova ideja glasi: demokratski poredak je moguć jedino putem racionalne javne diskusije. Bez javnosti nema demokratije. U jednom širem smislu, osnovno pitanje celokupne društvene teorije je sledeće – kakvo je društvo uopšte moguće? Habermas odgovara: društvo je moguće kao zajednica koja komunicira. Na primer, zamislimo porodicu kako za ručkom sedi oko trpezarijskog stola. Pa jedna osoba (npr. otac) kaže nešto o vlasti, a druga (npr. ćerka studentkinja) se ne slaže.

U roku od nekoliko minuta, niko više ne sluša nikoga, i svi samo čekaju na svoj red da viču, zar ne? Deda mrmlja o svetskoj zaveri dok televizor u uglu, uredno uključen na prorežimski kanal, pruža samo dodatnu municiju onoj ćacijevskoj strani koja drži daljinski upravljač. Do kolača i popodnevne dremke ništa nije razrešeno, i svi se osećaju pomalo lošije zbog stanja u državi i društvu.

Habermas je čitav svoj život i karijeru posvetio ovom problemu, i predlagao je kako da izađemo iz njega. Uzgred, verovatno nije svejedno ni što se Habermas rodio sa rascepom usne i nepca („zečja usna“) kojeg je više puta operisan u detinjstvu, i zbog čega je imao poteškoća upravo u – komunikaciji. I otuda je razboritu i argumentovanu komunikaciju smatrao toliko presudnom za svet i život.

Ali je važno i sledeće. Odrastajući u posleratnoj Nemačkoj, posmatrao je kako njegova zemlja pokušava da obnovi i svoje moralne temelje, a ne samo svoje gradove i autoputeve. Sve to mu je usadilo preokupaciju koja ga nikada nije napustila: kako društva donose legitimne (pa i dobre) odluke? Kako slobodni ljudi, koji se međusobno ne slažu, uspevaju da upravljaju sobom bez pribegavanja nasilju i prinudi? NJegov naizgled jednostavan odgovor bio je – tako što razgovaraju.

Tačnije, tako što su moderna društva vremenom došla do jednog neopevano značajnog otkrića ili mehanizma, a to je – javna sfera. Naime, zamislimo Evropu u 18. veku. U kafanama Londona, Pariza, Berlina i Beča počinju da se okupljaju trgovci, advokati, novinari i intelektualci da bi raspravljali o politici i pozivali vlast na odgovornost. Na delu je nešto izvanredno, koliko i revolucionarno. Po prvi put u istoriji, „obične“ osobe su formirale javno mnjenje, ne putem kraljevskih dekreta ili crkvenih doktrina, već kroz razboritu raspravu među jednakima.

Habermas je to nazvao rođenjem javne sfere kao prostora između države i privatnog života u kome građani mogu slobodno da raspravljaju. U pitanju je otkriće u rangu točka, vatre, penicilina ili interneta, a uzimamo ga zdravo za gotovo. Naime, ljudi, i kao robovi i kao kmetovi, oduvek su imali nekakav stav o stanju stvari i načinu na koji žive. Ali, tek u modernoj Evropi, po prvi put ikada, taj stav je najzad postao legitiman, i u tome je ceo kunst. Legitimnost ne počiva na batini ili pendreku, pa ni u izbornoj kutiji, već na kvalitetu konverzacije koja prethodi političkoj odluci. Zakoni i politike su istinski legitimne tek ukoliko proističu iz procesa u kojem sve strane imaju svoj glas, i kada se o tvrdnjama rasuđuje na osnovu argumenata. Moderno društvo nastalo je u kafani. Međutim, kakav je kvalitet naših kafanskih rasprava danas?

To jest, kakve to ima veze sa nama? Pa, Srbija je društvo bez istinske javne sfere. Ona postoji jedino na margini, kao npr. u rubrici „Dijalog“ u „Danasu“, i na još samo par mesta. Ali dominantnim medijima, pa i onlajn i svakodnevnim diskusijama, danas dominiraju spin, moć, botovi i propaganda. Javni medijski servis, sve televizije sa nacionalnom frekvencijom i uticajne tabloidne odštampotine ne funkcionišu kao forum za javnu raspravu, već kao produžena ruka (ili batina) režima.

Habermas bi rekao da je „komunikativna infrastruktura demokratije“ kolonizovana komunikacijom vođenom interesima moći, a ne istinskim dijalogom. Dok u pitanju nije samo kritika medija, već i dijagnoza zašto poverenje slabi, zbog čega se građani osećaju otuđeno, i zbog čega političke odluke nemaju legitimitet čak i ako su formalno-pravno valjane. „Ako je u meni ostao i najmanji trag utopizma, onda se on nalazi isključivo u uverenju da demokratija – i javna rasprava u svojim najboljim oblicima – ima sposobnost da preseče Gordijev čvor problema koji bi inače bili praktično nerešivi“, pisao je. A istinska debata, sučeljavanje, „TV dueli“, polemike u štampi u Srbiji – (p)ostali su retkost. Uostalom, jesmo li bili na Tviteru u poslednje vreme? Na delu su manifestacije tribalnih identiteta umesto stvarnog javnog diskursa.

Habermasovo nasleđe zato nije politički program, već merilo ili standard. Ono nas podstiče da svaku instituciju, svaki medij i svaki razgovor posmatramo kroz pitanje: da li ovo zaista omogućuje ljudima da zajedno rasuđuju? Jesu li prisutni uslovi za istinski dijalog – pristup, iskrenost, otvorenost, uzajamno priznanje i spremnost da se promeni stav pod snagom uverljivijeg argumenta umesto snage gole sile? U domenu odistinske javne sfere – naša država i društvo su tek početnici. I zato je povratak Habermasu toliko dragocen.

Do juče, Habermas je verovatno bio najveći živi mislilac na planeti. NJegov teorijski sistem pre svega je bio posvećen (raz)otkrivanju mogućnosti razuma, emancipacije i racionalno-kritičke komunikacije u modernim institucijama. I za razliku od pripadnika rane kritičke teorije, on je naglašavao pozitivne karakteristike zapadne prosvetiteljske tradicije. Drugim rečima, Habermas je zagovarao povratak razumu kao standardu i cilju svakog oblika mišljenja i upravljanja delanjem, pozivajući na obnovu ideala prosvetiteljstva i modernosti. U tom smislu, Habermas je bio i teoretičar medija. Još u svojoj prvoj studiji bavio se podrobnom socijalnom istorijom razvoja buržoaske javne sfere od njenih početaka u salonima i kafeima 18. veka do transformacije u formi masovnih medija vođenih interesom kapitala. Bio je prvo mislilac i teoretičar, a tek zatim „čovek od akcije“.

Ali, umeo je da interveniše u vezi sa političkim temama kada god se dogodi nešto što ga, prema njegovim rečima, „iritira“. A najčešće je reagovao u vezi sa slučajevima relativizacije ili negiranja odgovornosti Nemačke i konkretnih Nemaca za nacizam i za Holokaust. Aktivno je učestvovao i u studentskim protestima 1968. godine, iako je kritikovao potonje ekstremističke elemente ovog pokreta. Insistirao je na razlikovanju naučnog i političkog diskursa, ali je uprkos tome percipiran kao svojevrsna „intelektualna savest“ svog društva.

Bio je antinacionalista i uredno je pisao za novine kao javni intelektualac. Ali ponajpre, Habermas je bio filozof koji je želeo da odistinski razgovaramo jedni sa drugima. Da polemišemo, kritikujemo i argumentujemo na temelju činjenica, dokaza i razuma umesto zabluda, sile i propagande. I to je možda jedna od najočiglednijih, kao i najradikalnijih ideja društvene teorije. A mi? Javnu sferu nemamo – uzmite nešto sa roštilja.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Ekonomija • 27.03.2026. 10:37 Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 3. aprila

Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 3. aprila

Život • 27.03.2026. 20:14 Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 25. kolu?

Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 25. kolu?

Život • 28.03.2026. 07:57 Počinje letnje računanje vremena: Zašto ove godine sat pomeramo ranije nego prošle?

Počinje letnje računanje vremena: Zašto ove godine sat pomeramo ranije nego prošle?

Sport • 28.03.2026. 00:15 Veljko Paunović: Momci su se trudili da sprovedu plan, ali smo u mnogim segmentima ostali nedorečeni

Veljko Paunović: Momci su se trudili da sprovedu plan, ali smo u mnogim segmentima ostali nedorečeni

Društvo • 28.03.2026. 20:01 Danas saznaje: Devojka koja je stradala na Filozofskom fakultetu bila sama u trenutku tragedije

Danas saznaje: Devojka koja je stradala na Filozofskom fakultetu bila sama u trenutku tragedije

© Danas