„Mislim da je Novi Pazar najlepša tekovina studentskih protesta prošle godine. Ljubav, istina i pomirenje su ponovo u modi“, kaže za Danas Ivan Lalić, dramaturg i izvršni direktor Mikser festivala, u intervjuu za Danas povodom njegovog 15. jubilarnog izdanja, koje će se održati od 5. do 7. juna u Novom Pazaru pod sloganom „Novi svijet“.

O tome kako izgleda praviti nezavisan festival u ovim vremenima i kroz koje je sve faze Mikser prošao tokom svog trajanja, po čemu će se razlikovati jubilarno izdanje i šta njega lično pokreće da organizuje susrete u kojima se povezuje region, govori u ovom intervjuu.

Očito je da su vas Novi Pazar i borba studenata DUNP-a inspirisali za koncept 15. Miksera.

– S obzirom na to da imam i lično iskustvo u ratovima devedesetih, gde sam zamalo stradao u Sarajevu kao pripadnik Međunarodnog crvenog krsta – mene ova reintegracija Novog Pazara u duhovni i kulturni sistem zemlje jednostavno obara s nogu. Kane tu često i po neka suza. Kad sam u Pazaru, kao da sam u nekoj vremenskoj kapsuli koja me vraća u zemlju u kojoj sam rođen. Valjda pod tim utiskom uhvatim sebe da sve češće objašnjavam svojoj deci šta je to zapravo „bratstvo i jedinstvo“. Nakon svih panegirika koje im izgovorim o Jugoslaviji, oni verovatno pomisle da je to neka zemlja Dembelija u kojoj je sve divno i krasno. U kojoj se svi vole i ugađaju jedni drugima. U kojoj je reč „rat“ zabranjena reč. Što sve nije daleko od istine. I konačno – u kojoj uopšte nema Vučića, što je mojim klincima neverovatno. Jer oni uopšte ne poznaju Srbiju bez Vučića.

„Novi svijet“ je svet mladih. To je definitivno nova vremenska kapsula o kojoj sanjamo. Koja promoviše apsolutne vrednosti kao svoj ideal. One već postoje u Novom Pazaru. Zato smo otišli u ovaj predivan grad.

Mikser obeležava 15 godina postojanja. Kako se njegova misija menjala od početka do danas i koje biste izdvojili kao ključne prekretnice?

– Mi smo uvek nekako išli intuicijom i srcem, a ne razumom. I uvek smo puno rizikovali, po cenu finansijske propasti, što nam se često dešavalo. Ali smo uvek nekako uspeli da se podignemo. I da trajemo. Nismo pristajali da budemo vezani za jednu lokaciju, kao Exit na primer. Mogli smo da ostanemo sve ove godine u ikoničnim Silosima, na........

© Danas