Ako bismo se šalili na vlastiti račun povodom pojave paralelnih manifestacija u kulturi, mogli bismo reći da skoro nismo imali ovako raznoliku kulturnu ponudu tokom leta, a izgleda da će se sve nastaviti i tokom jeseni.

Ali, da uozbiljimo stvar. Kulturna i umetnička scena u Srbiji već više od decenije je, medicinskim rečnikom, u komatoznom stanju, a u poslednje dve godine, zahvaljujući studentima u blokadi, u to je uvid stekla i šira javnost.

S druge strane, aktuelna SNS vlast pokazala je koliko je daleko spremna da ide u disciplinovanju i pritiscima na kulturnu i umetničku scenu, dok su umetnici i kulturni radnici pokazali solidarnost, ali i da je njihovom trpilu došao kraj.

Rezultat je kulturna scena na kojoj gotovo da više nije neobično da jedna manifestacija dobije svoju paralelnu verziju.

Nakon Međunarodnog niškog filmskog festivala, koji su organizovale gradske vlasti, i Niškog filmskog festivala u organizaciji filmskih umetnika Srbije, pred nama su 59. BITEF i drugo izdanje Ne: BITEF-a.

Tu je i 53. FEST, čije pripreme već dugo prate kontroveze, a koji se ove godine publici preporučuje motom „Ljubav koja traje“.

Ipak, nisu sve paralelne manifestacije nastale na isti način niti iz istih razloga, kao što ni kultura otpora nije nova pojava – postojala je i devedesetih godina.

– Moramo da razdvojimo dva fenomena – jedno su iznutra preuzete manifestacije u kulturi kao što su FEST i Festival filmskog scenarija koje zadržavaju ime i infrastrukturu starih manifestacija i oslanjaju se na njihovu tradiciju i potpuno paralelnih manifestacija kao što su naprednjački niški festival ili aktivistički ne – kaže za Danas scenarista i filmski kritičar Dimitrije Vojnov, dodajući da smo na taj način dobili fenomen antikulturnih skupova.

– Iznutra preuzete manifestacije poput FEST-a, Festivala filmskog scenarija ili BITEF-a su manifestacije koje su političkom agresijom koja ih prati postale antikulturni skupovi na kojima su tradicije i reputacije tih manifestacija prestale da pripadaju svima – ističe Vojnov.

Govoreći o tome koliko se današnja situacija može porediti sa onom iz devedesetih, Vojnov smatra da je političkog uticaja na kulturu bilo i tada, ali da institucije i manifestacije nisu bile degradirane do mere kao sada.

– Potpuno je jasno da smo devedesetih uz sve političke figure koje su se pojavljivale – setimo se samo Milana Kašanina, Željka Simića pa konačno i Nade Popović Perišić imali posla sa političkim uticajem na manifestacije i institucije kulture ali one nikada nisu degradirane do tačke kada umetnici na njima prosto ne žele da učestvuju jer je to postalo ponižavajuće.

– U tom smislu devedesete danas izgledaju kao........

© Danas