U duhu potpunog treš romantizma želim da podelim sa vama zašto osećam da je odlazak našeg Željka tragedija mitskih razmera.

Opšte uzevši, moje je duboko uverenje da je Partizan ovaploćeni mit. Nekad je neki od bogova došao na ideju da treba da nastane Partizan. Jedan takav klub, poseban u odnosu na sve druge.

Onda je neka boginja rekla, kada već postoji tako čudesan klub, hajde da mu damo da ima i do smrti verne navijače bolesne od neizdržive ljubavi prema Partizanu. Avaj, dve sreće ne idu same. Umešala se tu i neka ljubomorna boginja (možda Hera?) i proklela nas da kada već ne može da uništi slavno ime i ljubav navijača da se u toj ljubavi večno patimo.

Imao sam nepune tri godine kada je Partizan pobedio u Istanbulu. Tata kaže da sam se i tada radovao sa njim, ali mom tati ne treba nužno verovati, on kao i ja romantizuje stvari. Kako bilo, odrastao sam sa pričama o toj sezoni, o Sašinoj trojci, o legendi Željka Obradovića. Nosio sam u sebi u svom detinjstvu i posle kao odrastao čovek jedan........

© Danas