Participativna demokratija sama po sebi nije zaštita – Čavesova Venecuela to pokazuje

Studentski pokret u Srbiji deluje kroz jedinstveni politički metod: organizuju plenume i apeluju na udruživanje u zborove u kojima svako ima jednako pravo glasa i odlučivanja. Međutim, malo je poznato da ova forma demokratske participacije u savremenoj političkoj praksi nije nova. Krajem devedesetih godina, u Venecueli, predsednik Hugo Čaves je, posle pobede na izborima najavio ‘političku revoluciju’, te primenio model participativne demokratije. Javno se zalagao za građansku mobilizaciju i njihovo uključivanje u direktno političko odlučivanje s ciljem otklona od političkih prethodnika.

Tokom devedesetih, Venecuela je bila suočena sa dubokom političkom i ekonomskom krizom. Dvopartijski sistem, kojim su decenijama dominirale Demokratska akcija (AD) i COPEI, izgubio je legitimnost zbog korupcije, klijentelizma i pada životnog standarda. Politička elita bila je odvojena od građana, dok je poverenje u institucije drastično oslabilo.

Čaves je ovu situaciju iskoristio za promociju participativne demokratije, obećavajući neposredno učešće građana u odlučivanju i kritikujući tradicionalne predstavničke strukture. Iako je ideja bila privlačna, njena implementacija rezultirala je selektivnom primenom pravila, koncentracijom moći i dugoročnom destabilizacijom države.

Sličnosti između srpskog studentskog pokreta i venecuelanskog primera postoje pre svega na nivou strukture i retorike, dok su politički kontekst, logika i mogući ishodi duboko različiti. Iskustvo Venecuele pokazuje da participativni model sam po sebi nije dovoljan da zaštiti demokratiju;........

© Danas