U jednoj od sigurno najuticajnijih filozofskih, a posebno etičkih, paradigmi u modernom humanističkom dobu, Artur Šopenhauer je opisao intelekt kao „patuljka koga na ramenima nosi džin“.

Taj džin, koji nije intelektualan, je volja. Ono što je Anri Bergson nazivao „elan vital“, ili životna snaga. Isto što su istočnjački filozofi nazivali „energijom“. Naša volja je temelj našeg bića, našeg delovanja.

Intelekt je ono malo svetlo koje, kao lampa, osvetljava mračni put kojim nas džin naše volje vodi. Intelekt je sekundaran u odnosu na volju. Kako volju pojedinca, tako i volju grupe. Zajednice. Naroda. Plenuma.

Plenumi danas izraz su volje zdravog narodnog jezgra. Oni nisu obojeni ideološki, već etički. Za njih, kako je to pisao najveći savremeni psihoanalitičar, Pol Ferhag, „istina ne leži u domenu epistemologije (saznanja) nego u domenu etike“. Zato su plenumi osovina koja okreće ovo društvo ka suncu. Ka životu. Ka svetlosti nade u budućnost.

Volja plenuma kao grupe jasno ocrtava etičku granicu prema volji nekih drugih društvenih grupa. Primera radi, pravosuđa, koje je najgori, najkorumpiraniji i najviše ogrezao u administrativno zlo deo društva.

Ako je neko do sada imao sumnju u stavove da tu sede najgori i najneobrazovaniji od najgorih i najneobrazovanijih „obrazovanih“ članova društva, sada, dva i po meseca od početka narodnog bunta protiv fašističkog režima, to je sasvim neporecivo svakom čoveku. Sada je svima jasno da su 99% onih koji sede u pravosuđu obične fukare kojima nema drugog mesta osim pred tranzicionim Sudom za političke i pravosudne zločine. Pravosuđe je to samo pokazalo.

Slične etičke granice plenumi i njihova volja ocrtali su prema volji nekih drugih društvenih grupacija: državne administracije, same SNS falange u sektorima za legalizaciju, čiji........

© Danas