Književnost dopušta različite forme iskazivanja emocija, misli, stavova. Roman, esej, pripovetka, pesma – izbor je šarolik, a još je veći kada su na raspolaganju različita vremena, prostori, situacije, junaci, antijunaci, radnje, epilozi… Ja sam se odlučio za san.

Zašto? Zato što nisam dovoljno hrabar da poverujem da ova opcija postane stvarnost, zato što nisam dovoljno zlonameran da toj opciji kroz uverljivost povećavam verovatnoću ostvarenja.

Verujte, uz dobru kombinaciju sedativa, antiepileptika, antidepresiva i egzotičnih čajeva snovi mogu biti veoma živopisni, upečatljivi, nezaboravni. Zašto citiram farmakopeju, a ne nekog mudraca, filozofa ili pisca? Pa zato što sam (još uvek) monogamni muškarac u braku (tri faktora rizika odjednom), dugogodišnji, (još uvek) zagriženi opozicionar (dodatni faktor rizika) i još zagriženiji (ne još uvek, već zauvek!) Grobar od rođenja (ne faktor rizika, već dijagnoza sama po sebi). Osobama sa navedenim kvalifikacijama „na slobodno“ u apoteci daju potrebnu terapiju, bez recepta, bez izveštaja, bez participacije. To je opus misericordiae, a glavni deo ovog čina milosrđa smešten je u onom „mizerija“, tako izgledamo, tako se osećamo, tako nas često i tretiraju.

Tako da i ova priča počinje gutljajem hladne vode u kojoj se polako rastvaraju kompleksne supstance namenjene receptorima za smirivanje, ublažavanje (duševnog) bola, sprečavanje paničnih napada i postupno, blagovremeno i bezbedno uspavljivanje.

San me uvodi u dobro osvetljenu, prostranu, poslovno uređenu prostoriju. Na sredini dugačak sto, poprečno postavljen, sjajne, uglačane površine na kojoj se odsijavaju mnogobrojne neonske plafonjere. Za stolom, nasuprot jedna drugoj, dve grupe ljudi. Jedna u tamnim odelima, zategnutih kravata, belih, isuviše belih košulja sa manžetnama na rukavima ispod kojih vire skupoceni satovi. Bez facijalnih ekspresija, kontrolisanog ponašanja, fiksiranih pogleda.

Druga grupa je bila upadljivo heterogenija i po garderobi, i po držanju, i po ponašanju, sa neskrivenom nervozom koju je otkrivalo ritmično klackanje stopala ili stiskanje olovke znojavim dlanom. Na prvi pogled bilo je jasno da strane nisu imale ravnopravan odnos, ali nije bilo neusvislog demonstriranja moći, prezentacije dominacije, niti bespotrebnog verbalnog ponižavanja. Hladnoća, rezervisanost, proračunatost.

„Dobrodošli u Brisel. Drago nam je da ste konačno stigli i hvala vam što ste iskazali želju da bez odlaganja započnemo razgovore o budućnosti Srbije.“

Neobavezni osmeh i švenk-pokret glave kako bi neformalni moderator pogledom overio svakog sa suprotne strane stola probio je dubok sloj leda koji je stajao između delegacija.

„Srećni smo što delimo iste vrednosti, iste ciljeve, pa samim tim i istu budućnost. Ali, da bi to postala realnost, da biste imali ista prava kao i ostatak Evrope, morate biti spremni da........

© Danas