Srpsko proleće kao da se gasi protekom marta. Dok sunce počinje da greje uvlači se ledena zebnja u nekada vrele duhove da je sav otpor uzaludan, beskoristan, štetan…

Neki vladari donose procvat, a neki propast. Dok je nepristojno veliki deo naroda obmanut izvitoperenom percepcijom stvarnosti, drugi deo se sablažnjava nad apokaliptičnim potencijalom destrukcije kojom režim raspolaže. Srbija se ponovo inficirala kultom ličnosti, a takvo stanje likvidira mogućnost racionalnog ponašanja, odlučivanja i postupanja.

Osnova karaktera ovog režima je njegova beskarakternost, režim suštinski zavisi od mentalnog stanja jednog čoveka, njegova zlokobna nepredvidivost je upozoravajuća, a jedina konstanta, jedina predvidivost jeste njegova patološka težnja da što duže ostane na vlasti. Ovaj režim više nema istorijskih razloga da postoji, i ako se ne amputira voljom naroda, otpašće procesom truljenja što značajno umanjuje šansu da se organizam uspešno izleči i oporavi.

Ali baveći se stanjem stvari neprestano apostrofirajući uzrok bolesti, često upadamo u vrtlog pomenutog kulta i udaljujemo se od neophodne terapije i željenog perioda rehabilitacije. Na opozicionoj strani srećom nema kulta, ali na nesreću nema ličnosti. Stvoreno je opsadno stanje opšteg nepoverenja što poziciju onih koji žele promene čini gotovo bezizlaznom. Jedan od faktora koji je doprineo rastu nepoverenja jesu parapolitičari koji su balon anonimnosti probušili oštricom svoje patološke ambicije i stupili na javnu scenu poput oluje koja menja postojeći reljef. Razni teoretičari i praktičari zavere, maskirani ili manifestni paranoici koji sumnjaju u sve osim u sebe, ubedljivci koji svoja ubeđenja ne proveravaju logičkim testovima sebe nameću kao jedina autoritete, dok zatečene beskrupulozno........

© Danas