Kao klinac mislio sam da pevači ne trebaju da se izjašnjavaju za koji klub navijaju, jer će navijači drugog kluba bojkotovati njihove koncerte. Takođe sam bio ubeđen da ni sportisti ne trebaju da se bave politikom, ali onda sam „naučio da čitam“. Shvatio sam da je sve(t) politika.

Uplela se politika (pogotovu na ovim prostorima) u sve – ako nisi „član biblioteke“ ne možeš da dobiješ posao, dete da upišeš u vrtić, nećeš dobiti subvencije da obrađuješ zemlju, a sportski klub da dobije sponzore.

Koliko me sećanje služi Savo Milošević, u to vreme još uvek aktivan fudbaler, reprezentativac Jugoslavije, je 4. oktobra na Terazijama igrao mali fudbal u dresu Otpora. To je bio prvi slučaj da se sportista jasno politički oglasi.

Prvi pravi, tada nazvan „tihi bojkot“, dogodio se dve godine kasnije kada se košarkaši posle osvajanja zlatne medalje na Svetskom prvenstvu u Indijanolisu nisu pojavili na prijemu kod tadašnjeg premijera Zorana Đinđića........

© Danas