Leta 2000. radila sam u timu DOS-a za kontrolu izbora, u kancelariji koja je koordinirala obuke članova biračkih odbora širom Srbije

Imala sam 21 godinu kada je 1999. počelo NATO bombardovanje Srbije. Tog proleća više nisam mogla samo da posmatram, a da ne uradim ništa, naročito posle vesti o civilnim žrtvama i trogodišnjoj devojčici koju je geler ubio u kupatilu njene kuće. Između dve sirene za vazdušnu opasnost napravila sam dva koraka: postala sam dobrovoljni davalac krvi i učlanila se u jednu opozicionu stranku.

Danas mi se čini da je to zapravo bio jedan korak – korak ka tome da sama odredim šta za mene znači patriotizam. Ni tada nisam prihvatala da oni koji su nas doveli dotle imaju pravo da određuju ko voli svoju zemlju, a ko ne. Moji roditelji nisu bili oduševljeni. Razumeli su zašto to radim, ali su se bojali za mene, kao što se roditelji i danas boje za svoju decu.

Vukadinović objavio kolika je, po NSPM, razlika između Studentske liste i Vučićeve

Vukadinović objavio kolika je, po NSPM, razlika između Studentske liste i Vučićeve

Leta 2000. radila sam u timu DOS-a za kontrolu izbora, u kancelariji koja je koordinirala obuke članova biračkih odbora širom Srbije. Kako su se septembarski izbori približavali, naša uloga se menjala – u našu kancelariju trebalo je da se sliju kopije zapisnika čim postanu dostupne.

Sećam se da su izborne noći prvi zapisnici stigli iz jedne male, udaljene opštine na jugoistoku Srbije, a poslednji iz jedne centralne beogradske opštine.

U sveskama smo beležile sve što je stiglo – za koji od paralelnih izbornih procesa (istovremeno su se održavali savezni predsednički, savezni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori), iz koje opštine ili grada, sa koliko biračkih mesta i još niz podataka potrebnih da se svaki pristigli zapisnik evidentira i prati. Pokrili smo gotovo sva biračka mesta u Srbiji.

Ništa nismo unosile u računar, jer smo znale da vrlo lako može da se desi da........

© Danas