Dve decenije pre nego što su američke snage kidnapovale venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, Ugo Čavez je predvideo takav razvoj događaja: „Pre mnogo godina neko mi je rekao: ʼNa kraju će te optužiti da si trgovac drogom – ti glavom i bradom – ti, Čavez. Ne samo da vlada to podržava ili dopušta – ne, pokušaće da primene na tebe istu formulu kao na Norijegu.ʼ Traže način da Čaveza direktno povežu s trgovinom drogom. A onda se, naravno, sve okreće protiv ʼpredsednika trgovca drogomʼ, zar ne?“

Trećeg januara ujutru Tramp je na svom nalogu na Truth Socialu objavio novogodišnju čestitku u kojoj je rekao da su SAD izvele „udar velikih razmera na Venecuelu i njenog vođu“. Predsednik Maduro i njegova žena Silija su „uhvaćeni i avionom odvedeni iz zemlje“. Više pojedinosti će uslediti za nekoliko sati, rekao je Tramp. Ali te pojedinosti su ostale zbrkane.

Kasnije toga dana pozvao me je stari prijatelj iz Karakasa. Rekao mi je da se već neko vreme vode tajni pregovori između vlade i američkih vlasti, koje su htele Madurovu glavu, ali on im se otimao – prema New York Timesu, ponudili su mu velikodušnu penziju u Turskoj, ali on je to odbio, što mu služi na čast. I mada je više puta nudio da pregovara sa Vašingtonom o nafti i izvozu droge u Ameriku, u isti mah je pozivao građane Venecuele da protestuju protiv Trampovog sve većeg vojnog prisustva na Karibima.

Trampova administracija je očigledno više volela da pregovara sa potpredsednicom Delsi Rodrigez i drugim članovima vlade u Venecueli, u kojoj su ključni ministri Diosdado Kabeljo (unutrašnji poslovi) i Vladimir Padrino (odbrana). Obojica imaju podršku vojske, čiji sastav broji oko 100.000 ljudi, a Kabeljo zapoveda još većim snagama narodne milicije. Na pojačanje pretnji iz Amerike Madurova vlada je odgovorila naoružavanjem delova stanovništva.

Ključno pitanje je ko sad vlada Venecuelom. Prvi odgovor je došao od Trampa: „Mi ćemo upravljati zemljom sve dok se ne steknu uslovi da izvršimo sigurnu, jasnu i razumnu tranziciju.“ Ali Trampova administracija je zapala u škripac. Pripadnici njegovog pokreta MAGA ne žele da američki vojnici gube živote u stranim zemljama. To je bio njegov ključni deo kampanje protiv demokrata i starog republikanskog režima, koji su slali vojsku u Avganistan i Irak. Pripadnici MAGA pokreta ne žele američke vojnike na teritoriji Venecuele. Istovremeno, ekstremno desničarska latinska emigracija, ultraši koje predstavlja Rubio, nisu zadovoljni time što u Karakasu i dalje u vladi sede bolivaristi, to jest socijalisti i antimperijalisti.

U jednom trenutku se pominjalo da će Marko Rubio biti imenovan za de facto guvernera ili konzula Venecuele koji će izdavati naređenja njenoj vladi. Poruke iz Karakasa su protivrečne. Dan posle otmice Madura ministar unutrašnjih poslova Kabeljo je izjavio: „Ovo je napad na Venecuelu. Mi smo u pripravnosti. Pozivamo naš narod da sačuva prisebnost i poverenje u naše vođstvo. Ne dopustite nikome da klone duhom ili da olakša situaciju agresivnom neprijatelju.“

Vrhovni sud Venecuele potvrdio je da će Delsi Rodrigez vršiti predsedničku dužnost naredna tri meseca. Ona je na državnoj televiziji zatražila oslobađanje Madura. Tramp ju je napao u Atlanticu kao nedovoljno fleksibilnu. Rekao je da će ona morati da ispuni ono što je obećala i zapretio: „Ako ne uradi pravu stvar platiće visoku cenu, veću od Madura… Promena režima – zovite to kako hoćete – bolja je od onog što sada imate. Ne može vam biti gore.“

Trampova administracija ne shvata da šta god ljudi mislili o Maduru, mali broj Venecuelanaca podržava američku invaziju na njihovu zemlju. Ta tradicija ide unazad do Simona Bolivara, koji je upozoravao da se posebno Latinska Amerika mora čuvati od nove imperije na severu i odupirati se smeni španske dominacije američkom. Od nedelje se u mnogim delovima zemlje održavaju protesti – među njima i ogroman protest u Karakasu – u kojima se traži da Maduro bude oslobođen. Nezadovoljstvo je daleko šire od baze pristalica režima. Glavni Madurov protivnik u zemlji, katolički vođa, dao je intervju Četvrtom programu BBC radija 5. januara. Kad mu je novinar rekao: „Sada ste sigurno vrlo srećni“, odgovorio je: „Ne, nismo srećni. Ne volimo da neko okupira našu zemlju i većina nas ne želi da bude........

© BUKA Magazin