Zašto je neoliberalizam i na unutrašnjem i na međunarodnom planu propao? Na to pitanje odgovaram – mnogo detaljnije nego što to mogu u ovom kratkom članku – u svojoj predstojećoj knjizi „Velika globalna transformacija: Nacionalni tržišni liberalizam u multipolarnom svetu“.

Ovo pitanje postavljam i iz ličnih razloga: neki od mojih najboljih prijatelja su neoliberali. Bio je to generacijski projekat zapadne „baby-boom“ generacije, koji su kasnije usvojili i drugi – poput nas iz istočne Evrope ili elita u Latinskoj Americi i Africi. Kada danas sretnem svoje ostarele bejbi bumere, koji i dalje pokazuju gotovo nesmanjeni žar za neoliberalizam, deluju mi kao ideološke izbeglice iz sveta koji je odavno nestao. Oni nisu s Venere ili s Marsa; oni su sa Titanika.

Kada kažem da je neoliberalizam poražen, ne mislim da je poražen intelektualno, u smislu da postoji spreman neki alternativni projekat koji samo čeka svoju priliku da ga zameni. Ne: kao i komunizam, neoliberalizam je poražen stvarnošću. Realni svet je jednostavno odbio da se ponaša onako kako su liberali mislili da treba.

Najpre moramo priznati da je taj projekat imao mnoge privlačne strane. Ideološki i generacijski bio je povezan s buntovnom generacijom šezdesetih, pa mu je poreklo bilo nekonformističko. Promovisao je rasnu, rodnu i seksualnu ravnopravnost. Svojim naglaskom na globalizaciji zaslužan je za najveće smanjenje globalnog siromaštva u istoriji i za pomoć brojnim zemljama da pronađu put ka prosperitetu.

Čak i njegov često osporavani Vašingtonski konsenzus – iako su neke njegove zapovesti sprovođene do krajnosti, a druge ignorisane – u osnovi je ispravan i ima mnogo toga što govori u njegovu korist. Nije........

© Нови Стандард