Ovo se ne može reći nežnije: pred-predizborna kampanja Aleksandra Vućić se raspala. Prvo su bili oni šatori s prasetinom i muzikom, ali em prasetina pada teško na vrućinu, em je pola Srbije gorelo u požarima, em je sve to bilo toliko ogavno da je čak i on koji, inače, može sve da podnese i ničega se ne stidi, izgleda shvatio da mu to nanosi više štete nego dobiti, pa je odlučio da skokne do spaljene Deliblatske peščare, još jednog simbola njegove nebrige i nesposobnosti.

Tamo je, u cilju pred-predizborne kampanje, seo na drvenu klupicu i, onako u majici, posadio pored sebe, na lepih 37 stepeni, vatrogasce u punoj opremi i sa šlemovima na glavi, a jednog od njih je, u nadrealnoj sceni, nutkao sendvičem (valjda da obezbedi još jedan siguran glas, šta li).

Pošto nam je objasnio da je Srbija vatrogasna velesila – na svu sreću, jer da nije izgorela bi i druga polovina zemlje – šampion dijaloga krenuo je, umesto da razapinje šatore, da priča s građanima, ali su građani, sve gledajući ga kao Boga i veseleći se što ga vide, počeli da postavljaju........

© Vreme