Možda bi trebalo podrobnije da pojasnim podnaslov ovog teksta. One fotografije i artefakti naređani u holu Narodne skupštine pod zbirnim imenom „Jasenovac – trajna opomena“ predstavljaju pijetet prema žrtvama ustaškog koncentracionog logora u istoj meri u kojoj room tour predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Davosu ima veze sa Ekonomskim forumom.

To nije nikakva izložba posvećena jasenovačkim žrtvama, među kojima su i članovi moje rodbine. Moj deda-ujak po ocu Aleksandar Šomlo, najmlađi brat moje babe, skončao je u Jasenovcu sa porodicom. Šanji, kako su ga zvali, živeo je i radio u Hrvatskoj. Uhapsili su ga zajedno sa ženom i dvoje male dece. Bio je jedan od onih 147 logoraša Jasenovca koji su 22. aprila 1945. organizovali proboj iz logora. Preživelo ih je samo 11, on nije bio među njima. Žena i deca su mu već bili mrtvi. Šanji je tada imao trideset i osam godina.

Ovo što Brnbić i........

© Vreme