Barselona je i petu godinu zaredom propustila da se plasira u polufinale Lige šampiona, gde joj je, po svojoj veličini mesto barem dva do tri puta u pet godina, ali zašto opet nije tamo?

Katalonci su imali sve u svojim rukama, ne samo pose 90 već i posle 120 minuta od ukupnih 180 protiv Pari Sen Žermena, a onda su sve prosuli ili im je prosuo neko drugi?

Ako pitate Ćavija Ernandesa, on će upirati prstom i u sudije, koje, istina, očajno sude kako protiv Barselone, tako i protiv mnogih drugih klubova i ceo svet zna da nisu na nivou modernog fudbala. Međutim, sudije svakako nisu i ne mogu da budu jedini krivci za neuspeh, a u nastavku izdvajam pet ključnih stvari zbog koje je Barselona na bolan način eliminisana od ljutog rivala.

Ronald Arauho

Srce, duša, noge i tenk ekipe. Srce - jer daje više nego bilo ko za ovaj tim, duša - jer unosi mir kada je na terenu, kao igrač koji nije nijednom predriblan ove sezone. Noge - jer njima uklizava i kupi sve lopte u užem i dalje vidokrugu. Tenk - zato što jedini raznosi najbolje napadače sa kojima se suoči u Ligi šampiona. I kada ostaneš bez svega toga, onda si najranjiviji. Da li je bio dovoljan kontakt ili ne, da li je Arauho prislonio ruku pa je odmah povukao, shvativši da će napraviti penal, nikada nećemo znati. Sudija Ištvan Kovač je po onome što je mogao da vidi, opravdano mogao da svira penal. I da je gledao usporeni snimak, ne bi mogao da vidi koliki je intezitet i koliko je Barkola dodatno ubedio sve oko sebe svojim iskusnim padom. Ne može se reći "nije crveni". Može se diskutovati o tome da li je mogao da prođe i sa žutim i da na sebe navuče gnev. No, ono što sigurno znamo jeste da je Barselona u tom trenutku, sat vremena do polufinala, imala 4:2 i apsolutnu kontrolu na terenu. PSŽ jeste imao posed, koji je Ćavi svesno ili nesvesno prepustio Luisu Enrikeu, ali dok se igralo 11 na 11, gosti nisu bili toliko opasni kao što je to bio slučaj posle isključenja. Osim što je Barsa ostala bez najboljeg defanzivca, istovremeno je ostala i bez najopasnijeg igrača u igri 1 na 1. Možda ima samo 17 godina, ali, Lamin Jamal je nešto najbliže, iako je jakooo daleko - Leu Mesiju. To je pokazao u prvoj situaciji kada mu se ukazala prilika da Nuna Mendeša obiđe kao čunj i maherski pogodi Rafinju u cevanicu za 1:0. Kada posle svega toga ostaneš bez najboljeg pozadi i najopasnijeg u napadu, utakmica je potpuno drugačija.

Ćavi Ernandes

Tokom čitave sezone bio sam veliki kritičar Ćavijevom pristupu utakmicama. Uživo sam gledao Porto - Barselona i mogu slobodno da kažem da ga........

© Sportske