U remek delu prerano preminulog Ivice Matića „Žena s krajolikom“, kada se seljaci spremaju da sahrane Šumara, postavlja se pitanje kako će ga „kopati“, odnosno koje je bio veroispovesti. Jedan od njih objašnjava da je Šumar bio umetnik. Upečatljivi lik Šumara umetnik je, slikar naivac, jer je to izabrao i jer je umetnost izabrala njega. I od toga, i kad bi želeo, ne može pobeći.

Gotovo je blasfemično poređenje koje sledi, neka im oproste seni Matića i Stoleta Aranđelovića, i svi koje je umetnost odabrala, ali postoje ljudi koje odaberu i koji su odabrani da budu budale ili primitivci. I primitivizam, glupost, neduhovito kreveljenje vode ih kroz život. Kao i u slučaju umetnosti, i u slučaju primitivizma ili tuposti teško je reći gde je granica između izbora – opredeljenja i onoga sa čime se rodiš.

Hajde da ponovo čačkam po osetljivim........

© Peščanik