Ovim rečima obratio se jedan od učesnika u razgovoru odgovarajućoj osobi, na gradilištu GAK-a u Beogradu. Oslovljeni je, hladan kao krastavac, prihvatio ovu titulu, jer šta god da je, on je po sopstvenom uverenju i ponašanju – vladar. Koji prerogativi po Ustavu, koji zakoni, koja skupštinska praksa, samo apsolutna/apsolutistička sloboda, naročito sloboda govora, pardon, sloboda obraćanja, svakog dana, crkvena i mrtvena, učena i mučena, za plakanje i bljuvanje, kako ko. Jedino čuđenja već jako dugo nema. Ili?

Ono se raspričalo, od prvog pogleda novorođenog na prelepi vidik „iz stomaka“ (citiram) pa do brzog skretanja na bližu, dužu i mnogo važniju temu, fudbal, navijače i ljubav prema domovini u senci izgubljene utakmice i izbora na takozvanom Kosovu. Kada bi novorođeni išta videli u navedenom trenutku, izvesno bi većina htela nazad… Iskreno zaprepašćena publika mogla je da čuje da navijanje uopšte nije........

© Peščanik