„Žao mi je što moram da kažem nešto ovako brutalno, ali kad god pokušam da iznesem argumente u korist, znate već, Izraela, shvatam da govorim kroz zid od mrtve dece.“ To nisu reči osobe koja doživljava krizu savesti, koja shvata da više nije moguće braniti neodbranjivo. Izgovorila ih je ranije ovog meseca Sara Harvic, koja je nekad pisala govore za bračni par Obama i koja je autorka knjige Kao Jevrejka: preuzimanje naše priče od onih koji nas optužuju, sramote i pokušavaju da nas unište (As a Jew: Reclaiming Our Story from Those Who Blame, Shame and Try to Erase Us, 2025). Harvic se nije uznemiravala zbog mrtve dece, već zbog toga što živa deca mogu da ih vide. A to je problem, objasnila je, ne zato što bi ih taj prizor mogao potresti, već zato što bi ih mogao okrenuti protiv Izraela: slike mrtvih Palestinaca izazivaju emocije koje ometaju zrelo, racionalno razmišljanje. Rešenje? Jednostavno: oduzmite deci pametne telefone. Ističući potrebu da se deca, posebno jevrejska, zaštite od slika „pokolja“ koje je izvela izraelska država tvrdeći da to radi u njihovo ime, Harvic je insistirala na tome da „jevrejske škole apsolutno moraju reći da nijedno dete ne sme imati pametni telefon sve do poslednje godine srednje škole. Moramo dati šansu mozgu svoje dece, i dati šansu njihovom mentalnom zdravlju pre nego što stvarno pomere pameću.“

Ideja da je zgroženost genocidom simptom „poremećenog“ uma – a da ležerno pominjanje desetine hiljada mrtve dece kao prepreke sopstvenom zalaganju za državu koja ih je ubila nije takav simptom – vrhunac je poremećenosti. Ali u ovoj fazi nije lako biti šokiran. Navikli smo na dehumanizujuću, otvoreno eliminatorsku retoriku izraelskih političara. Uz to, takve izjave nisu ništa novo: setimo se da je 2014. Ajelet Šaked, koja je ubrzo posle toga postala ministarka, postavila na društvene mreže članak koji poziva na ubijanje majki palestinskih mučenika i rušenje njihovih domova da ne bi proizvele još „malih zmija“.

U izvesnom smislu, međutim, komentar Sare Harvic više uznemirava od jezika otvorenog demonizovanja, kao kad je Netanjahu opisao Palestince kao „decu tame“ ili kad je Galant nazvao........

© Peščanik