Platformski radnici Evrope nisu dobro prošli u sučeljavanju sa lobistima u Evropskoj uniji. Direktiva o platformskom radu, koja bi trebalo značajno da unapredi položaj platformskih radnika, najpre dostavljača i prevoznika (taksista), ali i drugih bez obzira na to koju delatnost obavljaju na platformi, naletela je na zid nakon što se Nemačka (ne)očekivano pridružila Francuskoj u blokadi postupka njenog usvajanja. Zašto je to tako i kako se lobiralo za nastavak eksploatacije platformskih radnika, lepo je objašnjeno na sajtu Mašina. Cela stvar je odložena za jesen, kada se nakon izbora za Evropski parlament očekuje i ponovno proveravanje da li su evropske nacije glasale dovoljno levo za (između ostalog) opstanak ideje o uniformnom regulisanju digitalnih platformi.

Ovi problemi međutim ne deluju tako ozbiljno, kada se zna da je veliki broj država-članica Evropske unije već započeo (ili privodi kraju) rad na prilagođavanju radnog zakonodavstva platformskom radu, na tragu sada već ozbiljne i obimne sudske prakse nacionalnih sudova (ali i Suda pravde EU) koja je posle dosta lutanja uobličila određene kriterijume kada se platformski radnici mogu smatrati zaposlenim licima, odnosno kada između platforme i radnika postoji radni odnos, šta god platforma radila da tu činjenicu formalno sakrije. Evropa dakle ide dalje, videćemo da li samo pojedinačno po državama, ili i zajedno pod okriljem EU. U Srbiji međutim sve stoji. Ako se nešto i pomeri, pomeri se na pogrešnu stranu. Tako smo ovih nedelja svedoci još jednog apsurdnog primera zloupotrebe prava od strane kompanije Wolt. Bar tako tvrde njeni „partneri“, radnici-dostavljači.

Radnici Wolta su i ranije protestovali. Ova kompanija bila je među najbolje ocenjenim platformskim poslodavcima prema izveštaju Fairwork Srbija 2022 (ukupna ocena 6/10) o kojem sam pisao. Istina, konkurencija nije postavila previsoke kriterijume, ali je nekako Wolt u tom trenutku mogao biti sinonim za dobre tendencije u uređenju odnosa sa radnicima. Ovo se međutim promenilo, pa je u izveštaju Fairwork Srbija 2023, o kojem sam takođe pisao, Wolt drastično pao prilikom ocenjivanja minimalnih standarda rada (ukupna ocena 3/10). Šta se dogodilo u odnosu Wolta prema radnicima u toj kompaniji u tom periodu, nije poznato. Spolja se vide samo rezultati takvih promena.

Najnoviji primer potencijalnog kršenja prava od strane Wolta je međutim više za rubriku „verovali ili ne“, nego za klasičan radnopravni tekst. Naime, kako se tvrdi u medijskim izveštajima o problemima na koje se žale domaći radnici Wolta, ova kompanija primenjuje algoritam prema kojem se favorizuju strani dostavljači, koji dobijaju više poslova od domaćih. Razlog za to je što se strani dostavljači uglavnom nalaze u nekim nategnutim egzotičnim varijantama rada, tako da Wolt za njih plaća fiksnu cenu rada bez obzira na to koliko dostava izvrše. Logično, onda je isplativije da se forsira radnik koji je „već plaćen“, nego neko ko će kroz svoj rad po učinku nešto (tek) zaraditi. Ako su navodi iz medija tačni, logika Wolta je verovatno sledeća: za svaku dostavu koju izvrši domaći radnik, Wolt gubi novac jer da je tu dostavu izvršio strani radnik ona ne bi bila plaćena – već ulazi u cenu rada koja je fiksno zacrtana. Ima ekonomske logike, ali ako je to tačno onda je algoritam namešten da bude – diskriminatoran. I to ne prema nacionalnosti (kako biste prvo pomislili) već tako da forsira radnike koji rade putem određenih pravnih šema. U konkretnom slučaju, kako tvrde domaći radnici, ove „šeme“ obuhvataju isključivo (ili gotovo isključivo) strane radnike. Wolt dakle nema nameru da diskriminiše domaće radnike, to se dešava spontano kao efekat diskriminatorne podele dostavljačkog posla po osnovu vrste pravnog osnova rada pojedinca.

Hajde da razmotrimo kako funkcionišu sistemi rada za Wolt (i........

© Peščanik