U decembru 1914. američki vojni brod USS Machias bacio je sidro u Port-o-Prensu na Haitiju. Iskrcalo se osam američkih marinaca, koji su se prošetali do Nacionalne banke Republike Haiti, tamo uzeli zlato haićanske vlade u vrednosti od 500.000 dolara – 15 miliona dolara u današnjem novcu – spakovali ga u drvene sanduke i utovarili na brod. Potom su se okrenuli za Njujork, gde je zlato deponovano u trezore investicione banke Hallgarten & Co.

Nacionalna banka je bila centralna banka Haitija, ali i strana privatna korporacija. Prvobitno osnovana 1880. kroz koncesiju datu francuskoj banci, pritisak iz Amerike uveo je u nju američke investitore. Do 1920. Nacionalna banka je bila u potpunom vlasništvu američke banke National City. Možda to jeste bila centralna banka Haitija, ali je naplaćivala haićanskoj vladi svaku transakciju, dok je ogroman profit završavao u Parizu ili Njujorku.

Kad su na Haitiju počela politička previranja 1910-ih, Volstrit je zahtevao da se nešto preduzme za zaštitu investicija. Vašington je izašao u susret i poslao marince. Godinu dana kasnije, došli su opet, u punoj snazi, i ostali tamo narednih 19 godina, sprovodeći često brutalnu okupaciju. „Pomogao sam da Haiti bude pristojno mesto za momke iz National City banke da prikupljaju prihode“, napisao je 1935. general-major Smedli Batler, zapovednik američkih snaga na Haitiju.

Gotovo zaboravljena priča o pljački banke koju je organizovao američki Stejt department predstavlja mali, ali prosvetljujući trenutak u istoriji Haitija. Iznuđena ostavka premijera Arijela Henrija prošle nedelje, kolaps građanskog života i sukob bandi na ulicama vratili........

© Peščanik