Nekad je bukvalizam, ili sklonost da se sve shvata doslovno, pripadao domenu religije. Fundamentalisti su smatrali Bibliju ili Kuran nepogrešivom božjom reči koju treba čitati doslovno, a ne tumačiti kao alegoriju. Danas bukvalizam sve više prodire u sekularni svet.

Ranije ovog meseca, magazin Economist objavio je nekrolog ajatolahu Aliju Hamneiju, ubijenom prvog dana američko-izraelskog rata protiv Irana. Nekrolozi u tom magazinu pisani su neobičnim stilom: o životu pojedinca kom su posvećeni ne govore iz perspektive drugih ljudi, već iz njegove perspektive. Iz nekrologa kraljice Elizabete II saznali smo da nju na presto nije dovela „samo dobra hanoverska krv već Bog“. Džordž H.V. Buš nije imao „strpljenja za današnje razmetljivce“. F.V. de Klerk, poslednji predsednik Južnoafričke Republike pod vlašću bele manjine, „osećao je da su njegove zasluge za pad aparthejda veće od Mandelinih“.

Taj književni stil se naziva „slobodni indirektni govor“; u njemu se mešaju perspektive prvog i trećeg lica da bi se bolje sagledale misli subjekta. Hamneijev nekrolog je pratio taj isti obrazac, ali uz još veće stilsko preterivanje, pa je bilo teže tumačiti ga ikako drukčije do kao podrugljivi prezir: „Mnogi od njegovih podanika počeli su da ga mrze i da se bune protiv njega… Očigledno su tu umešali prste strani neprijatelji. Zato je on odgovarao premlaćivanjem, zatvaranjem, pucnjavom i na kraju naređenjem da........

© Peščanik