Otkud opet taj prokleti Memorandum?

Poslednjih godinu dana intenzivno razmišljam o jednom naizgled nebitnom problemu: naime, prošle godine nije bilo globalnog letnjeg hita, a u protekloj deceniji nije se pojavio muzički žanr sa kulturnom težinom kakvu su nekada imali rok, hip-hop ili tehno. Oni skloniji jednostavnijim objašnjenjima reći će da je pop muzika jednostavno ostala bez goriva. Sve je već izmišljeno, svi zvuci potrošeni, svi trikovi iskorišćena. Oni pak koji veruju da kultura ipak nešto govori o stanju društva pokušaće upravo u tom društvu da pronađu objašnjenje za ovu globalnu pop krizu.

Upravo to je uradio sada već pokojni britanski teoretičar, kod nas prevođeni i u Peščaniku relativno često pominjani, Mark Fišer. Problem je locirao u „polaganom otkazivanju budućnosti“ koje se, tvrdi on, dogodilo pobedom kapitalizma. Devedesetih smo pomirljivo rekli: to je to. Probali smo fašizam, nije išlo. Probali smo komunizam, nije išlo. Kapitalizam i liberalna demokratija su pobednici i o tome više nema diskusije.

Taj sistem će nam donositi konstantan napredak. Svi ćemo biti bogati, a ono rizika, poput ekološke degradacije, što nastane kao nusproizvod ili ćemo ignorisati ili........

© Peščanik